Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Она се грохотом тресе од силнога смијеха тако да с њезиних грана суну читава киша крушака и попут града сручи са на леђа Шарову.
— Так, так, так-та-рак! — куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на сланину! Изволи само!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па, као да то бјеше врло смијешно, опет се стаде кидати од смијеха. — И још си посјекао француског официра, на Бргату, у шанцу! — напомену Крцун.
— А млад и згодан бјеше, те ми га је и данас жао — рече Ћоро без смијеха, искрено. У тај мах разврже се оро, те сви младићи посједаше иза старијих, а женскадија се зби око домаћице, у углу.
— А, а, а — учини Стијепо. — Мрмоња! — Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња! — повика млађарија усред смијеха. — Мармон — исправи Крцун.
Јанко обучен и у димлијама изађе и опра се. Остало је брзо ишло, сјем што на крају бјеше кубуре и смијеха са силајем и појасом! Најзад Јанко натаче свој фес и удјену леденицу за појас. Крцун га посматраше са задовољством.
Ђакон нагласи те придјеве, јер су та два племена најкршнија и најсиромашнија, што изазва мало смијеха. И њих се двојица осмјехнуше и испише.
Јанко притрча да одбрани Маркишу. То је бивало усред велика смијеха. Стега бјеше, дакле, попустила и сâм вођ одломи комад погаче и стаде јести, гледајући шта дјеца раде.
Милићевић, Вук - Беспуће
Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.
Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.
“ Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше шта јој је? Њему би криво што је дошао овамо.
и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе. Ирена је била поцрвенила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нек упери, џиле, на Москву, па ће им обома бити вруће црне каве колико волиш. Заценут од прикривена смијеха, Милош крену даље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зацвили мишић: Закасних вај, макар ми торбу на поклон дај!“ Смије се Ћоса: „Побогу, брате, мораћу просто од смијеха пући, ова је торба планина за те, никад је нећеш довући кући. Дати је теби, био би гријех . . .
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Боже један, три стотине другах, све попада мртво од смијеха! А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину.
Док их стаде по кући кривања, ђе ко бјеше запљаска рукама; ѝмах мртав паднут од смијеха! Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше. Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није!
Кад је радост са свакоје стране, нек уљезе и та' луди к нама да нам кућу напуни смијеха! ОТВАРАЈУ ЂАЦИ ВРАТА, КАД ЕВО ВУК МАНДУШИЋ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...“ Перјаници да се искидају од смијеха; а ни војвода Вуксан ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он „равнијех“ а изговарајући
Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха. Господар исти осмјехну се и љубазно погледа свога веселога ђакона.
„Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха. „Остави тај поклич, дијете, за доцније“, рече озбиљно Оташ. „Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!
“ „И да се не надаш е ћеш до мало накљукати трбушину, реци!“ прихвати Спасоје, у сред општег смијеха. „Збиља, људи, то је за проповијест колико један Цуца може појести.
“ рече сердар. „Тако је! тако!“ повладише остали. Клапчић се помоли на врата, ценећи се од смијеха; једва се савладао, да изговори: „Стрико! оно је печено!“ „Богме, дијете, и ми готови!...
Сердар и женске не могоше се савладати но ударише у грохотан смијех, тако да она двојица, којима некако не бјеше до смијеха, обрнуше се к њима. Јанко, таман тога часа, развијаше неко писмо, што му онај други предаде. „Шта је то?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха. — А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити? — запита Грго.
Фратри се превијаху од смијеха. Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.
— Ха-ха-ха парце меро... цоенато парум... цурас толле гравес — понављаше Срдар међу наступима силног смијеха. Фра-Тетка стрча низа стубе. — Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове! Шта чиниш? Оћеш ли да убијеш човика?...
Сви зачаврљаше. Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха. Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове,
Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех. Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.
Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку. Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка тако је био разјарен. — Е, јес губа!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом смијеха раскинуо замађијаност те узбудљиве и нелијепе игре. И дивио сам се само што и други то чудо не виде.
ово ћеш дуго носити у себи! У мојим ноћима бесанице тргне ме из танког полусна кикот нечијег смијеха или празна јека неке давне фразе. И опет се почне одвијати врпца дјетињих сјећања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви се весело враћају и преко села безразложно душе се од смијеха... Њих двоје сами часом загледавају се, па прослиједе путем; он, разигран вином и близином њене младости, сада
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш смијеха, повлађуј ми само, да видиш што ћу од бабе чинити!... Пази, Суљо!... (Гласно.) Невоља, бабо!... ’Ма каква је?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
знаш кад те оно обучавах орлове стријељат? Па намјеште орла ти уби Иван-бегова најмилија јагара... Е бијаше смијеха... Сиромах Радош неће се скоро насмијати као... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Говори ко је дошао? ВУЈО: Божја ми вјера, не море!
Ћипико, Иво - Пауци
Гледајући за њим, цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, а редари стоје на опрезу, да га затворе ако буде требало док се не растријезни.
И, говорећи, гуши се од смијеха. — А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј! Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу,
дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.
— Што? — „Куљав је”, — одговори. — Па што га вараш? — „Докона”, вели и пуче од смијеха. Поп Вране, откада чобани пронијеше глас да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.
—Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се; био се наслонио главом на трпезу и закуњао.
— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха... И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље.
Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. А онда настаде час опћега опроштаја и грљења...
док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.
— Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости... Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате!
А натакао црне наочаре, па упр'о очима у свједоке који поступце блиједе. А било је за прснути од смијеха... — Па?— упита доктор. — Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво.
— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. — Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно. Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?
— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже!
— Ето, сад ћу добити батине! Учитељ кихну од силне прашине и ухвати се за катедру од загрцнутог смијеха. — Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха!
Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је. Плоча се с треском сруши на под. Паприка просто подивља од смијеха, избуљи очи и стаде тако да урла да од тога зазвецкаше бочице с мастилом по клупама.