Милићевић, Вук - Беспуће
Инжињер га заустави, поздрави се с њим и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.
А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.
Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом. И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.
Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?
замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренуцима разњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи,
Али то Панека није смело. Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тешко земљи куда прође војска!“ КНЕЗ ЈАНКО Трговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући; нико крупно кâ Турчин не лаже!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?“ Сердар и његови гости обуваху се, те са смијехом прихватише ту шалу. Сваки по нешто рече, неко у хатар Цуци, неко ономе другоме, како ће их боље подражити.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
свјетлокосих зв'јездах, - да дичнија на јутро изиде пред очима свога владаоца - на сва моја жарка љубопитства смијехом ми одговара њеним.
Ћипико, Иво - Пауци
—Платићеш ти све ово! — смије се Петар смијехом што шамар носи, али издржа. Платићеш, Вељу ти!... — Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан.
И, гладећи му дебелу руку, смијала се оним своди разузданим смијехом који попа Врана јача и дава му наде да ће га ипак Маша једном завољети.
Нећу доћи сјутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере... И насмија се смијехом који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка.