Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима. Опет жељно гледа њено болно лице. Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа: — Сад ми је сасвим добро! Сад ме ништа више не боли!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Смјешка се просиједи путник и себи и свом недораслом саговорнику, смијеши се опроштајно и с разумијевањем над глатком спасоносном водом, која смирено покрива све њихове тајне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али ту Прободени опет устаје, Неутјешна се опет смијеши. Представа је, напротив, коначна, неопорецива. Ту се све пише црнилом, одмах учисто.
То је као огледало: смијеши нам се нашим рођеним осмијехом, потпуно без покрића. Само, невоља је у томе што треба смоћи тај први осмијех.
— Xоћеш ли да те учим свирати на овоме, мишо мали? —питам га. А он стидљиво поникне слијепим очима, смијеши се и потврђује главом, без ријечи. Али помишљам да је то можда тек онако, из дјетиње неприлике како да ме одбије.
Од оне клонулости која је у исти мах и умор и одмарање. А на концу свега тога смијеши се један исход, један мали угодни исход — уклањање оне зраке — који ће доћи сам од себе.