Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад већ не спаваш, ред је да пијеш или да бар причаш нешто смијешно. А мјесец се на то само смјешка, облијева сребром чича-Тришину сиједу косу и крчмареву ћелу, огледа се у води, у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па, као да то бјеше врло смијешно, опет се стаде кидати од смијеха. — И још си посјекао француског официра, на Бргату, у шанцу! — напомену Крцун.
Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола! — Попвдопуло — исправи Крцун. — Виђи ђавола ђетињег!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Перјаници да се искидају од смијеха; а ни војвода Вуксан ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он „равнијех“ а изговарајући одигао своје обручасте обрве.
Умјели су да изгледају како се то изискивало од њих, премда им је све то сада јако смијешно било. Смијешне им бјеху навике неке што се у кући предадоше с кољена на кољено, кроз дуги низ вјекова, и које
временима; смијешан им бјеше поп-учитељ, домаћи „свјетилник“, који је жље расвијетљивао густи мрак под очевим кровом; смијешно им је било скучено знање и олако оцјењивање свијета и новијех прилика у свијету које се за трпезом чујало увијек са
„Ха, то ми је крешево најмилије!“ рече медик улазећи. „А коме није?“ рече један дјетић, па се тако смијешно облизну, да се сви насмијаше. „Е, Боже помози!“ рече сердар скинувши капу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЋЕДА ЕЛЕЗ (Један вјешт од друштва обуче се смијешно у необичне хаљине, узме штап у руку, стави орах или што друго у уста, па шједе насред одаје, учини се да је стар и са
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао. Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице. — На, јево ти пет талира и...
Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од свачега надохват, па онда поче дугу историју фра—Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој
тај дочек, усред дома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али кад Маша немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека кога,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом. Спријатељило нас је одмах и његово смијешно лице. — Хм! Бућко! И опет сам праснуо у смијех. Отада, Бућко је постојао.
штавише, баш најприсније обиљежје оног широког, пространог, небројеног не-ја које наспрам нама и свуд око нас стоји. Смијешно! Чиста протурјечност, апсурд! Како би се ја одједном могло да преобрне у своју сушту супротност — у не-ја!
— Смијешно! Ко је само могао измислити смрт! И дијете, се смије тој кукавној измишљотини приглупих, поземљушних људи. Гледао сам
Великих и малих Мама-Јумба, појединачних и опћих, свјесних и несвјесних, безазлених и опасних, смијешно нацерених и стравично изобличених.
истицао да сам његов ђак, и, већ исхлапио, по бријачницама турао људима под нос оне моје програме, чист од осјећаја за смијешно, слијеп за подмигивање беспослењака.
— Наравно — продужи он прелазећи супериорно преко упадице — то је смијешно вама, „слободним духовима”. — Какви „слободни духови”, мој оче! — одмахнем ја. — Та има ли неслободнијег духа од мене?
онакви какви су, ипак како-тако живе, доказује њихову могућност, њихову подобност за живот, ако би ко у њу посумњао... Смијешно како су касно људи дошли до тога да је просто немогуће замислити двије тако диспаратне, тако супротне црте а да се не
Управ као да је услов за човјекољубље извјесна дистантиа лоци. — Зашто ме пасионира, зашто ме забавља! Смијешно! Није ријеч о пасији или о забави.
Јест, био сам увјерен да нећу умријети. Разумије се сви ће други умријети — та било би смијешно, управ дјетињасто и само помислити да нећу умријети.
То на први мах звучи смијешно; као спрдња, безмало као цинизам — та довољно је и помислити на биједног старог! Али, озбиљно говорећи, зар је то баш
Тога нема! До тога још нисмо дошли. Но доћи ћемо, доћи ћемо већ и до тога! Јер свијет напредује. Журе се људи, журе. Смијешно натезање с временом! Понекад ми се читава повијест човјека на Земљи привиђа као повијест те утрке с временом. А зашто?
Ћипико, Иво - Приповетке
И, онако застиђеној и сметеној, бесвјесно учини јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано
па је он вјерно носио кроз цио вијек; она и не зна што је трагика у живљењу, и проти вољи живота све јој је ситно и смијешно, а само смрт јака је да јој живот уништи, — и она, једино, старичина је трагика...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Неки чојек, дијете ли? И имена ми кажева, ма некако смијешно, те га не утубих — доније ти књигу из Мљетаках... ЈЕЛИСАВЕТА: Књигу из Млетака?... Из Венеције?
Ћипико, Иво - Пауци
У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница.
Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! — Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. — Онда што треба да ради чиновник? Ваља да се закона држи!