Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
морнар узимао у заштиту надвојводино људско достојанство, које је изгледало угрожено и доведено у питање пријетњом смијешнога: „Ну, бога ти! како неће нашкодити надвојводи, кад је била таква морина да је нашкодило и једном псу на броду!
кад су многа друга сјећања и осјећајне везе из ране младости већ давно биле потонуле у заборав, или пале под ударом смијешнога.
Од пријетње смијешнога која лебди над главом жртве знао сам застрепити као над самим његовим животом. У каквом малом болном људском моменту,
ЛИ Несрећи се кадикад придружи трунак смијешнога, толико да је учини подношљивијом. Била је то једна од оних пространих старинских кочија којом се служила судска