Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зачудо, ја сам одједном осетио неку чудну утрнулост. Гледао сам их мирно док су се крај врата ове јазбине смијуљили, вребајући неки траг осећања на мом лицу. у суседној одаји подрума лежао је Доротеј.