Употреба речи смијућ у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ' се. Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом,

— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. —А зашто је не поведеш? — смијућ' се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. — Ишла би она, не бојте се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности