Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
На убоје и чиреве стављаш боквицу, је ли тако? ДРОБАЦ: Боквицу. СОФИЈА: За жутицу береш раставић и смиљ! Ко има срдобољу — даш му гороцвет, копитњак, орахов лист! Плаво, љубичасто, жуто, бело, црвено, златно, рецкасто...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Конопља која даје и која не даје семе) 180 — Жуто је, — смиљ није; зелено је, — јед није; црвено је, — крв није? (Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно, а не звони?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко! већ мирише као смиљ.” Сутрадан рано полазећи ала девојци заповеди да нахрани њену живину и да скува вечеру.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
п. (»да би поиспадали црви из зуба«, иб.). СМИЉЕ Сандрухркраут (хеліцхрyѕум аренаріум). Смиље, смиљ, цмиље. Код Срба с. је по превасходству девојачко, девичанско биље; девојке се по правилу ките с.