Црњански, Милош - Сеобе 2
„Анице, Смиљана, Савко, Алко, да ми ниси род, свашта би било.“ Тај човек, који није био баш много писмен – мрзео да пише, и кривио
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и босиљка (ЖСС, 213). У чувеном српском сватовцу (епиталамиуму) невеста носи оминозно име Смиљана. Кићење смиљем и остале манипулације долазе свакако отуда што с. има апотропајску моћ.
Ћипико, Иво - Пауци
Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу.
Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете. Смиљана пружи му кашику и вели: — Маши се! И већ ни ријечи не проговорише док не доручаше. Затим приступише к ватри.
изгубићеш ме!... — и зајеца. —Чуј, Радивоје, — поче Смиљана тихим гласом, ово је моје умиљато јање: видиш како је поплашено?
Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. . —Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет... —говори Смиљана својим сувим, тихим гласом.
Али Смиљана чу рзање и пође за Радом. Мајка и син се згледаше. — Несрећа, Раде! ... Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити.. .
што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца... Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.
оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не скапавају од глади.
и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку божју, Божице!... Неће нас она запустити... Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећку суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера.
При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности, и опет у торбу слаже. Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради: — Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да