Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођемо у Црну Бару. Опазимо нашега кнеза Кедића, и Цинцара Јанка, попа Николу Смиљанића и више капетана и коњика. Међу њима стоје она четири бега.
јануарија, које гласи: како Турци по Сербији свирепствују; треће проте Смиљанића, истог содержанија. 26. јануара. У 1 сат по подне, примили смо писмо од архим.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Како није потребно?... — упита Катић. — Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића. Што да њима прота говори? Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.
— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. — Добро! ... Катићу!... Поведи ову браћу... Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ. Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!... А сад збогом!...
Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници. Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу. Није се говорило гласном речју него шапатом. Свако чело беше натуштено.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
напрасно се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета. — Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имена и дела најистакнутијих и данас су добро позната, нарочито Стојана Јанковића, Илије Смиљанића, Синобада, Накића и других. У неким крајевима (особито у Буковици) људи и данас носе старо хајдучко одело.
Ћипико, Иво - Пауци
се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!
ћеш у село, — наређује господар растежући бесједе, — па ћеш протелалити да се продају три дијела земаља покојнога Нике Смиљанића... Можда и нећу продати, само да видим на чему сам ...
— Порубаћу ти краву, — вели рубач и повешћу је собом. — Гони ти .... али, вељу ти, није моја. Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по. —А чији је во? —Петров, дао ми га на изор...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
рата одиграле су се многе жестоке борбе: код Книна, Гламоча, Удбине (где је, 1654, погинуо Илија Смиљанић, син Петра Смиљанића), код Брибирског Потока. Период мира од 1671. до 1683.
А јеси ли, побро, долазио под танану Смиљанића кулу? Јеси ли се пењô на пенџере? Јес’ видио Косу Смиљанића?“ Вели њему Бојичић Алија: „Побратиме, Танак Осман-ага ја
А јеси ли, побро, долазио под танану Смиљанића кулу? Јеси ли се пењô на пенџере? Јес’ видио Косу Смиљанића?“ Вели њему Бојичић Алија: „Побратиме, Танак Осман-ага ја сам био скоро у Приморју, долазио у влашке Котаре, и под
њему Бојичић Алија: „Побратиме, Танак Осман-ага ја сам био скоро у Приморју, долазио у влашке Котаре, и под танку Смиљанића кулу, пењô сам се кули на пенџере, видио сам Косу Смиљанића: код ње сједи Јела Мандушића, ево Коса хитар везак
био скоро у Приморју, долазио у влашке Котаре, и под танку Смиљанића кулу, пењô сам се кули на пенџере, видио сам Косу Смиљанића: код ње сједи Јела Мандушића, ево Коса хитар везак везе, код ње Јела танко рухо преде. Ал’ каква је Коса Смиљанића!
Ал’ каква је Коса Смиљанића! Што је земље на четири стране, да је љевше у свијету нема, и нарасла цура за удају: сад је Коси дванаест
суботу која прва дође хоће доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра дочекати, и одвести Косу Смиљанића за копиле од Задра Тодора“.
Нијеси ли од Лијевна града? Ја виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?“ Одговара лијепа ђевојка: „О, бора ми, из горе хајдуци, ја сам таман из Лијевна
“ Одговара лијепа ђевојка: „О, бора ми, из горе хајдуци, ја сам таман из Лијевна града, видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: не да мати Смињанић-Илији, већ је мати Мару поклонила а некакву Куни Хасан-аги“.
Нијеси ли од Лијевна града? Не виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?“ Проговара лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе хајдуци, ја сам главом од Лијевна
“ Проговара лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе хајдуци, ја сам главом од Лијевна града, видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: не да мати Смиљанић-Илији, већ је даје Шарац-Махмут-аги, да је води у Босну поносну“.
Отклен идеш, од кога ли града? Куд ли јеси тако запутио? Не идеш ли од Лијевна града? Не виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?