Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Каријеру је себи због бербера покварио. Болује често. Овај горостасни јурат погурио се, скуњио прса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ни прам магле ни тринина тринка. ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун; зелен као јед, јогурида; шарен као детлић, лептир; и динамичка, изведена од истих: побелео као
Б) ПОРЕЂЕЊА А) ПРАВА 1 БИЉЕМ Висок као бор. Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен. Испуцале му руке као борова кора. Леже као снопље. Лети као кунина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледа је уплашено и ћути. Круг сувог цвећа обешеног изнад њеног узглавља расте, шири се. Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ово ј' лице ружа била Ал' давно је оно доба: Сад је лице жуто смиље Што изникне близу гроба. Ово ј' срце било ор'о - Ој младости, бајко мила!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пој сељанске жизни дољу, љубве древно жиље, Или како под Родопом дјеве беру смиље. Скажи шта су спрва биле српских гора виле, Пој што волиш, само нам пој, — та хоћеш ли, Миле!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ПАПРАТ 109 СМИЉЕ 109 СМОКВА 110 СМРДЉИКА 111 СПАНАЋ 111 СПОМЕНАК 111 СПОРИШ 112 СТЕЖА 112 СТИДАК 112 СУНЦОКРЕТ 112 ТАМЈАН 113 ТАТУЛА 114
дужан не остаје« (Вук, 2, 5) растргнута је коњима невина, лажно оптужена Јелица: где је од ње капала крв, ту је расло смиље и босиље. У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б.
Кога боли зуб, треба да се накади на осушеном лишћу с. п. (»да би поиспадали црви из зуба«, иб.). СМИЉЕ Сандрухркраут (хеліцхрyѕум аренаріум). Смиље, смиљ, цмиље. Код Срба с.
п. (»да би поиспадали црви из зуба«, иб.). СМИЉЕ Сандрухркраут (хеліцхрyѕум аренаріум). Смиље, смиљ, цмиље. Код Срба с. је по превасходству девојачко, девичанско биље; девојке се по правилу ките с.
или: нероткиња?) нека јој метну на главу венац од с. па ће родити (ГЗМ, 20, 1908, 348). Смиље се у поезији обично везује са босиљем или ковиљем.
па ће родити (ГЗМ, 20, 1908, 348). Смиље се у поезији обично везује са босиљем или ковиљем. Смиље које »ниче по сокаку« је песнички αδύνατον ‹= оно што не може бити› (Петрин., 1, 208). СМОКВА Феіге (фіцуѕ царіца).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте смиље и босиље; ђе је она сама собом пала, онђе се је црква саградила. Мало време затим постајало, разболе се млада
и теже не само од спахија него и од свију осталијех Турака, али су опет оне према босанскијем читлук-сахибијама биле смиље и босиље. Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага.