Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута. Наједаред је обузе љутина. Дође јој па би да сможди Јелицу. Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нешто око себе, па све више и немирније, као изван себе, и прикупља се, као спрема се да ђипи, да полети, да шчепа, да сможди. Икета је ту, до њега, баш уз њега, узбуђен је, брише очи, мучи се, дражи га, а чини се као да га и не види.