Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда из
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе цланине... Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!...
Гледаћемо да нам нико не промакне. А сад да се мало презалогајимо. Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. — Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам.
А жалост беше погледати!... Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак... И то што се имало делило се...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је земљичица ладна, О, земља ладна нема никва сока Да мисли да живота ведра смока.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Недјељно подне: брује пчелице, смола мирише - пућка цицвара; лукац са трема баца свјетлице, а поврх смока титра испара; приљежно зоба раж из крабуље коњче шарено; пропух мириса тамјано пуше с топле кадуље; играју момчад
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
још неколико мањих, сличних препона морали савлађивати, а уз мршаву храну, јер неко је понео сува хлеба и нешто мало смока уз хлеб, понеко само хлеба да бар овда-онда залаже глад, а понеки ни хлеба није имао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сиротиња нема сродства. — Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка. — Празна кућа, — луда газдарица. — Празна кеса, — готова гробница. — Празан тарчуг, — зла прилика.
— Лашње је забавит’ нег’ справит’. — Ди је много ријечи, мало је створа. — Слатке (лијепе) ријечи (смока) не (чине) мјесе колача. — Од речена до створена како од листа до корена. — Од збора до твора има простора.
пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће! (Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља).
Ево и за чаушем... (какав је да је, наш је), дош’о њетко и донио њешта: мрвицу круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да се гајдаш напије, а што остане, дат ћемо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И бојиш се да се когод сам не пружи руком за твој коршов те да се не напије, или од твога хлеба и смока да не окуси и да се не осмочи.
К свима ујдисато изборли пристало доносити са закусивано залажањем смока, ваљало сказивања по реду. Јерно овим ваљаде за потребу млека и слатке варенике давати; просто и по светски учити их,
Та што ћемо за то безашта не можемо живи бити, што ћемо кад хлеба нејма ни кога смока, а ни поврћа, нит руна? Са шта ли то бива, те земља нам свога рода ни посејанога семена не издаје, остају нам празне