Црњански, Милош - Сеобе 2
А није ни Ракоцаји имао намеру да га, ако се Јоан зароби, храни, смоквама. Па шта је била воља Божија? Изгубише Серби диштрикт белиградски и поараше Турци всју краину, а ни Ракоцаји није боље
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
су нам у вагонима треће класе нудили печено пиле из масне хартије и вино из плетара, и оне старице што су нас даривале смоквама и стављале нам босиок на јастук да лепше сањамо, и оне газдарице из изнајмљених соба што су нас звале на кафу у
— рече он. Калуђерица их уведе у кухињу поплочану грубо тесаним каменом. Друга монахиња стави на сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и остаде тамо ћутећи, прекрштених руку.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по води лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и наранџам' жутим; И спомено чудновату траву Што на свету сваку отвара браву; И алину златну саливену, Још и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Димокритос уведе Хипократа у свој дом, послужи га усољеним рибама, маслинкама, овчијим сиром, сувим смоквама, орасима и медом. Затим донесе бистре, хладне воде из потока који је текао баш на граници његовог имања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Зачуди се цар, па престане ударати смоквама и упита Хера: — Ма, болан, јеси ли луд? Ја те смоквама бијем, а ти сваком: „Јареби шућур!“ Кажи ми зашто.
Зачуди се цар, па престане ударати смоквама и упита Хера: — Ма, болан, јеси ли луд? Ја те смоквама бијем, а ти сваком: „Јареби шућур!“ Кажи ми зашто.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Разболе се Сабља-момче, Двори њега Цвет-девојче, Залаже га понудама, Са неранџом и лимуном, Морским грожђем и смоквама Преко мора узабраним.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Разумем Вашу жељу. Ја сам Вас послужио само смоквама и вином, а то је, признајем, веома мало. Нисам имао ништа више при руци, јер моје рачуне о променама Земљине климе
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Она и сад живи. На обале крша Ја долазим често кад ноћ тиха броди. Слушам како вјетар, окупан у води, У смоквама старим полако лепрша.