Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
са ресама тунос — високи фес (из Туниса) тутор — овлашћени старатељ ћата — писар ћилибар — жута и прозирна фосилна смола; јантар ћирица — слушче ћулбастија — одрезак меса печен на жару ћурче — кратак огртач без рукава, постављен крзном
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) А боров вјетар куд би да вије? Пут сињег мора, пут Паноније? Недјељно подне: брује пчелице, смола мирише - пућка цицвара; лукац са трема баца свјетлице, а поврх смока титра испара; приљежно зоба раж из крабуље
си утројених сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола! о жишко липе ц јасеновог xпацта!
) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја? Погубној градњи небо је сврха: не стеже смола горди Вавилон не кући кућу језичка збрка, речник пометњи, двојства небином.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче. Од тог бора не отпада смола. Око му оку добра не мисли. Он је и у вражје сватове био. Подметнуо би под вола ждријебе. Понесен па испуштен.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир. РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне.
ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу. И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А она фигура дебелог, избријаног цивилног полицајца развукла се наједанпут, расплинула и као смола растезала и скупљала, па се после као утвара све више купила и губила а онда се измешала са другим сенкама и флекама
Ћипико, Иво - Приповетке
познаје ову увалицу, чије су кршевите стране наријетко обрасле игластим жбуновима, из чијих се огранака цједи мирисава смола, и између њих вире суре стијене све до влажнога жала што се блијешти на плитку.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис. Рамена се непрекидно тресла, а усне се понекад обојиле крвљу.
Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима. Кроз црне шуме лутале су чупаве мазге, а коморџије су ишле лено за њима режући тисове штапове.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
То куда ступај их лаки, стукнем, брале. Плач и смех врве у вреви, букћу као смола, бледи проносе тугу. И ја бих у вреви да врвим, осама на тргу ме снађе, тишина њином хуку: куд они шестарим,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
свакога петка држе сељаци овце преко целог дана у тору затворене, а у подне им дају рујике у мекињама (ЖСС, 143). Смола од рујике је лек од зуба (ГЗМ, 20, 1908, 345). РУТА Рауте (рута гравеоленѕ).
У народној медицини лишће од т. употребљава се против опадања косе (СЕЗ, 13, 1909, 361); т. смола је лек од зубобоље (ГЗМ, б, 802), струготине од т. чутуре лек од далка (ЖСС, 283). Испод гране дивље т.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола А по мокрим плећима твог младића и тог вранца, У огледању крећу звездана кола.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
њихова мучитељска оруђа, чимно муче људе, сасма су тешка и зла, дебели нокти непрегибати, зли бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко угљевље, незагашен пожар, неопроштен суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред
Коса смртна не пробира траве; знајте, слепа је! Ништа није имао, него је опао и кроз гране пропао. Повећма се лепи смола неголи восак; пре се младић свикне злу неголи коме добру.
хиљаду недозгледних се високих низија каменитих брда); велико страховита змија ватром духата; из ушију јој дурма кипти смола и сумпор што напуња пакло. Помрчина тешка, ама ђаволи су онде и врло сваком виђени пред очима...