Употреба речи смолом у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала. Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом. Небо пепељасто. И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

нагло у вис, па се могао употребити као праћка којом су се на непријатеља могли бацати лонци, напуњени запаљеном смолом.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Кафу« од пржене ражи ваља пити као лек од костобоље (СЕЗ, 13, 1909, 369). Ражан хлеб, са смолом, треба да једе болесник од сушице (ЗНЖОЈС, 11, 269). РАЗГОН Ехренпреіѕ (вероніца). Разгон.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

његовог генија: из тела Изазваће лучење најљућег отрова; Али једна једина реч, беспримерно сазрела, Отпашће - ко смолом - с усних углова.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности