Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— све једнако, То га мучи, то га мори. Веће сунце нагло јако, Коњиц му се веће смори, Вања дома да се врати, — Заш баш данас, то га прати. XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише.
Гледа око, пламти, гори, Кô да оће свет да смори. Згрозише се: — Та г' умори! Тако њима срце збори. Отворена у њи уста, Ма запела речца пуста, Нагла к срцу крвца
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу, кад се смори туча, да пукне зрном, да се разобруча. Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза онај јагањце што пасе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Рука малаксала, И гледале очи, Заносном немоћи, На самртном часу, На своме угасу — Очи магла прели, Борба груди смори, Патник се исцели — А свећа још гори... Гори у тишини, У пустоши тој, — Такав ми се чини Сада живот мој.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у