Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Охо-хо-хо, знам ја његове путе: до зоре ће смотати бар нечији нарамак сијена, ако већ ништа друго. — Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро.
Некад га западне и државни коњ, па официрско седло, нова цирада, ашов, болнички кревет, очувана кибла, а није згорег смотати и неки карабин с фишеклијама, злу не требало. — Шта ћеш, заувар је човјеку сиромаху да му и муха у нос улети.