Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се освестио, осетио је да је напољу, мора бити, свануло, иако је у смрадној изби, у којој је спавао, било мрачно. Жижак се био угасио, а кроз дрвене капке прозора, без стакла, запушеног овчијом
Црњански, Милош - Сеобе 1
брду, у некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у смрадној пећини. И она заплака опет.