Употреба речи смрвити у књижевним делима


Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Још само ово — рече он после мале почивке и поред свега што је изгледало да ће га Никола смрвити ако отвори уста — још само ово: Правник си, правник сам. Господа су ту. Расправићемо ово познатим путем.

у фијакеру у коме уживате гостопримство једнога ретко доброг човека, кад већ морам о себи да говорим, иначе ћу вас смрвити као буву.

— Син мога покојног оца, Бог да му душу прости (и ту се он прекрсти) неће се лако дати смрвити као бува — поврати ми он. — А ви појмите моју ситуацију, забога, појмите моју ситуацију.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Газио ме је!... Па убићу га! То никад није убити друга; А убит пашу, смрвити скота, То ни пред богом није грехота!... Ћут’... Неко долази!...

СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ - „Али, драги пријатељу,“ успротивих се ја, „полетети том брзином значи смрвити и спржити се, претворити се, у неку руку, у садржину овог твога вол-о-вана.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности