Употреба речи смрдљивом у књижевним делима


Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Врућина као у паклу, а осим свега, ракија воња и дави својом смрдљивом атмосфером. Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим улети свеж ноћни ветар.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

га је вал гађења због гомилица дојки у очима, оних у Београду и њених, дуката просутих по чергици на кревету, смрдљивом Од зноја жентурача... — Да те изујем? — Немој. Ако, изуј ме. Она се саже.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с њиме јуче учини!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

и мирних дана, с пролећа у мају и јуну, седели, ленчарили, доконо ћаскали; разбашкарила се ту она у глибу, житком смрдљивом блату, прострла свој огртач, одложила крај себе косу и кези се на нас.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Баш сам будала!« — помисли. »Из глупости ћу оставити главу у смрдљивом рову!« — и, док су војници спавали, Дрвосеча извуче и стави на лице нову маску.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности