Употреба речи смркну у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је, с почетка, слушао Петра, намргођено, ћутке, затим је почео да се смеје, јетко, па поцрвене, и лице му се смркну, као безумно. Одгурнуо је тањир од себе, тако да се преврнуо.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ДОН КИХОТУ Кад зареде нове беде, кад се смркну бели дани, кад потамне и побледе зраци надом изасјани, непогода невидовна кад ми сломи крила пловна, па, док снова не

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„То је било овако. Јуче имадосмо добар пијачни дан и пазарисмо сто драхми за рибу. Моја дружина се избезуми. Чим се смркну, они, будале, одоше у крчму Панкрацијеву и пијанчише онде док му не испразнише сву бурад.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности