Матавуљ, Симо - УСКОК
Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац. Још су се мало разговарали, па пођоше сви одједном. Онда Милица изиде из колибе и загрли Стану.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу. Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?