Употреба речи смучи у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сунце је припекло, задах да загуши... Војник ми принесе ручак. Беше неко печење. Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала! ЦМИЉА: Мени се богме не би смучило, ја би то друкчије!

Тако се брзо опамете, да ти се смучи! ИКОНИЈА: Зависи од тога ко је каки карактер! Ваљда си ти од тврђег материјала!

Ћипико, Иво - Приповетке

На први мах им се смучи, но што дуље буљаху уз ватру беше им угодније. Жена је времешна, пристала. На глави јој коврљак, обавијен марамом; на

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности