Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од хуке морске и голема ветра и таласа пронеразни бијаху и заплашени, које ноћна рад прозорја не добро свидла, и са смућње од мора плахе, не могоше га познати тко је. А виде да управо човек ка њима иде.
Тај посла по цара, свога му брата, да хитро скоро њему дође и рече му: »Изаради те ваше смућње и преваре што имате ви међу собом со тим зидаром, ево ја данас зло прођох и с мојим се животом растајем, како ме и сам