Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, у Грбљу верују да ако бређа жена није „у љутости могла или смјела изговорити све оно што је хтјела“, дете које роди биће „јецаво“ (тешко ће говорити.
Милићевић, Вук - Беспуће
, круница, светих слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дивна свеска, по богатству царска, распјевана, смјела, слободарска. Ту се пишу историје ђачке, све у лудом врије изобиљу: „Петар Крекац покрао пиљара, прасац Мехо воли
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Толико је сердар био натмурен, да му кроз то вријеме Јока ни поменути није смјела о просцу, премда јој је то језик пекло. Она наговори снаху да свекру помене. „Ш ђаволом и просци и удаја и — све!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
могла своју пасторку колико крв на очима виђети, и много би је пута шћела убити или ђе обестрвити да је од свога мужа смјела.
Она ти је родила двоје штенади, и ја их нијесам смјела од тебе убити или бацити, него нагнала сам твоју жену да их доји, доклен ти дођеш; и ено је затворене у тамници у
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Би ли смјела забуњена душа претрћ оков смртне тјелесине без свештене воље створитеља, по простору лећет небесноме, тражит прво,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
себи увијек осјећао превише присно, превише стварно — превише озбиљно, превише животно, на концу — а да би се од тога смјела правити поезија. Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије. Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун