Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој колиби: „Пјесниче, друже, душе, што ти би те тамо попе свог тијела прах, у громове,