Употреба речи смјети у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјену детету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити (за то су и мени овако име надјели).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Да и један од нас остане у граду, тога би врагови растргали. Мали им рече: — А хоћу ли ја смјети преноћити? А они му рекоше: — Немој нипошто, јер те више жива неће бити.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ето га управ међу краке! Чувај се, господине! Јој, јадан ти сам, ако ти што буде, никад Ти госпоји ни ја ни ти нећемо смјети изићи пред очи! (Једва га ухватише и свезаше.) Писарчић (сав блијед): Што си га пустио, магарче?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности