Употреба речи снага у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. Кад је зора свитала, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја се окретох да још

гледати како му је отац за кратко време оседео, како се погурио — а стари немоћан отац видећи сина како му се млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју оне

А то су све учиниле две-три године... Беше прав као јела! А сад?... Снага му се сломила, од веселог младића постаде трошан старац, по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини. Претвори се болестан, уђе у своју пештеру и колико је год дуг простре се и пружи.

147 Лисица и тигар „О, да ми је твоја снага и брзост,” — рече лисица тигру — „весма би ми драго било!” — „А зар за моју шарену кожу не мариш? — рече јој тигар.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Чему овде служе канџе и крила? Орао, који лебди као вага у висини и слободи, да ли зна чему служе брзина и снага у кавезу један ипо са два? Је ли јелен и у кавезу јелен?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. Али снага га поче издавати. Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...

Лазар се предаде судбини... Дођоше пред хан... Маринко пропусти Лазара напред. Лазара беше снага издала. Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. Ватра са огњишта осветљавала је xан.

Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама... Ти су људи чуда чинили. Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.

То је на први поглед по Станку могао видети. У први мах, кад је виде, Станко пребледе... Затим му румен обли образе, снага задрхта... Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... — Куда ли ће? — пита Зека. Станко стојаше као колац.

страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... Снага му охладни. Он осети како му се срж леди... Скочи, стресе се и пође да корачи...

— шапутала је Петра. — Може ли преболети? — Кост му је само пребијена — није размрскана... Моћи ће!... Млада снага, па млада и кост, не брини!... А и овоме је добро. Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне. Не брини!...

покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону. Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је...

Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... Она осети немоћ у сваком дамару и

Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?... Данас... Он не смеде довршити ту мисао...

Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?... Данас... Он не смеде довршити ту мисао... Јурну да побегне од ње...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Па како то ипак боли неизлечно Кад сврши сневање, и празно, и ташто... И обамре снага, и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

казанџија — цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога по штогод; обрташе се непрестано, као да га цела снага сврби па не зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу и чисто као да ће одоцнити усплахирено

с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет — ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцеланску вазу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Зашто? — Чудите се и почнете да се љутите на њ. Он почне да муца. — Тако, снага ми не трпи. — Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам.

— Је ли девојче... мало, ситно? — Не, не!... — А да не високо?... а око јој црно, големо; снага?... — А, а! ... — поче он као да тврди, радује се, грца. Сви ударише у смех. Он, одједном као да се отрезни, скочи.

Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна... више мртва. Увек у дугој, нарочито за њега сашивеној кошуљи. И тако непомичан, блед, само лежи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јуришић опет застаде и у тренутку обујми га нека необична, зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у себи неку велику и чудну

па пољупци, песма, шамар и, прашина, псовка и загрљаји, оно трзање срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и задах смрти.

Цело је небо било узбуђено. А у свем овом поднебљу видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као немогућа нека снага што се тренутно дубоко и лажљиво била

се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као немогућа нека снага што се тренутно дубоко и лажљиво била притајила и подала утицају оне ужасне сумње да је можда нејака и слаба, пред

Као и сва твоја писма оно је било искрено, просто и дивно састављено, у њему је врила и кипила сва снага и сва нежност твојих осећања. Али кад сам из њега сазнала да долазиш ах кад сам сазнала да долазиш...

А сви кажу: ето то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све

Африка

Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање новости. И то је њина снага примитивности које у мени нема.

Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити. Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Та снага, те витке, мирне, жене, која се као играјући кретала, била је нека врста чуда, каквих има, иако се не зна откуда.

Та снага у тој жени, телесна, била је први утисак код судара са њом, и од тога је лудела цела Бачка, и Вуковар, пре него што је

страшну снагу, која се чинила да ће однети и Кијев и брдашца на десној обали, и раван, и целу земљу уоколо, али та снага није више била онако дивља, као оне ноћи, пре неки дан, него као насмешена.

Као што лишће опада у јесен и са неког храста, са тог, још младог човека, било је, почетком тог октобра, опало све: и снага, и веселост, и воља, па и здравље. Тај тако снажни коњаник, тужио се, као дете, на главобоље.

Теодосије - ЖИТИЈА

поучавајући се апостолским речима: „Уколико спољашњи наш човек пропада“, и „када сам немоћан, тада ми још више расте снага у Богу“.

Па и данас, макар и гурнут од вас посрнух да паднем, Господ ме подржа, снага моја и похвала моја Господа, и би ми на спасење.

И увек у молитви говораше: „Не одгурни ме у доба старости, и кад изнемогне снага моја не остави мене. Не предај ме у руке непријтељима који ми завиде, да се не попадују и да не кажу за мене: Одлично,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

за животом и за развијањем, инстинкт да се извојује своје место у свету и да се да своја пуна мера, инстинкт чија је снага огромна. Динарски човек не верује да има тешкоћа које не би могао савладати.

Њихова јака животна снага Није била у своме корену начета у току мучнога живота за време турске управе. Сељаци чине огромну резерву снага.

Сељаци чине огромну резерву снага. Сељачка Србија је радионица где су српски елементи различног порекла успели да се стопе и комбинују, где се српско

и глађу, са непогодама у арбанашким планинама које су биле без путева, и у тој су борби ишли преко људских снага. Чак и тада нису уступали пред ударима судбине. Иако оборени они нису побеђени.

Ова духовна чврстина објашњава се жарким родољубљем Шумадинаца. У Шумадији је згуснута снага српских земаља, како динарских тако и косовско-вардарских. Родољубље је постало изразита црта народног карактера.

Међу њима се могу лако издвојити два типа који су различних комплексија. У једних је физичка снага масивна и моћна. То се нарочито види код одраслих кад уз брдо носе тешке терете.

Готово нису свесни своје физичке снаге. Узбуђени, понашају се као природна снага и примају опасност и смрт као обична дела. Они су извршили подвиге првог реда. То су најстрашнији јунаци.

Ово је допринело да се у њему одрже и још више развију крепкост и снага динарских старинаца и досељеника. Земља је пуна сунца и светлости.

У току векова су нарочито цењени телесна снага, постојаност и храброст. Ускочке песме славе људе „који су одгајани без колевке на сестриним рукама“, оне који

Узрок је томе положај ове области и мања експансивна снага Арбанаса у сливу реке Шкумбије. Затворена је са севера Дримским грлом, кроз које до пре неколико година није било

То је била масивна снага којом је управљала само једна воља. Тиме се објашњава што су они и поред свога малог броја — јер су после Арбанаса

Користољубље које се истиче до бестидности једино је правило, и оно није никада малаксавало. То је била главна снага источнобалканског типа.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита. Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта. — Особити. Кошта Кречар.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Та слабост, тако изненадна, према којој се јучерашња њена снага чинила невероватна, преплашила је толико да сулудо поче плакати. На то се по целој кући разлеже плач и врисак жена.

По неколико дана тумараху по околини, док их није издала снага. Тада падаху у снег и смрзаваху се. Неки се докопаше и даљих насеља, те изостајаху по неколико недеља.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Друге, опет, узму земљу с раскрснице, потопе је у воду и ту воду пију да би се лако ослободиле порода. Магијска снага додира користи се у следећем поступку: Породиљу која тешко рађа, у шабачком крају, лагано ударају по крстима штапом

малих, традицијских друштава чији је начин производње на ниском технолошком ступњу, у којима пресудну улогу има људска снага.

трајно утискивање у дететов карактер извесних социјално важних и пожељних особина као што су доброћудност, храброст, снага итд.

Смисао провлачења јесте у томе да се детету на магијски начин индукује снага, како би се одржало у животу. Вериге, набрдило, бакрач и други слични предмети у тесној су вези са култом огњишта,

У друга два случаја снага је садржана у симболици боја (црне и беле). Црна боја се у митско-религијском схватању света везује за мрак, земљу и

стању да окуже свако лице и ствар којих би се дотакле; стога морају да издрже карантин док им се не поврати здравље и снага и не прође уображена опасност“, пише Фрејзер¹⁹².

„Овај обичај је у вези са старим веровањем да коса није само украс, већ да у њој лежи животна снага и магичне моћи. (...) Код Срба су девојке ишле гологлаве и нису криле косу.

(Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш., НП, 1976) — Тко је млад лагао, не вјеруј му ни кад остари. (К-Љ, НБ, бр. 118) — Остарио, игру оставио.

(„У стара глава, у млада снага“, „Остарио, игру оставио“). Неке моралне особине и црте карактера се, међутим, не мењају („Поштена девојка, ваљана

Народ каже: „У старога глава, у младога снага“ и „Млад знаје једно, а стар много“. У задрузи старији доносе одлуке, наређују, а млађи слушају.

Деци су блиске и хиперболе којима се у народним песмама често истиче огромна снага неког јунака или његовог коња.⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и

Бетелхајм, Б., „Деца без детињства“ (интервју), НИН, 3. јул, Београд 1988. Билан, М., „Снага неких ствари“, ЗНЖОЈС, 13, Загреб 1908. Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960.

Матавуљ, Симо - УСКОК

У потпуној сразмјери удова и нежној љепоти обликâ избијаше једрина и снага. Надасве Јанко се чуђаше њеним малим рукама и стопалима, чим се махом Црногорци одликују.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Битна је изворност и силина визије, снага појединачног дара, а не висина на којој се визија јавља. Друштвена мерила и навике у вредновању ту су врло видљиви.

Могло би се рећи да је дечји песник неуспели, недовршени песник. Његова је снага колебљива; он зазире од опасности која једну игру претвара у самосвестан труд неког вишег значења и реда.

Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага. У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао.

спада у оне писце који су све научили у детињству и у завичају, којима је дечји поглед на свет и на збивања основна снага дара, сам тај дар.

Подсмехујући се отрцаном изразу, песник, уз пут, скида с њега прашину; изражајна снага поново се, бар за часак, разгорева. Модел који се пародира — одређен и јасан — ретко се препознаје.

Јаком се вину може умањити снага, али нешто од јединственог укуса и тада ће остати. Кроз популарне, поједностављене верзије Светог Писма, Илијаде,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У невољи Сима гради речи, нов језик; али тај језик слабо ко разуме. Симу убија његова снага, поезија му вене од унутрашње ватре.

Експанзивна песничка снага, богатство унутрашњега живота, покретан, отворен и стваралачки дух, стално песничко надахнуће, ретка плодност и

и као романтичар који »природног човека« ставља изнад цивилизованог човека, и као народњак који мисли да је народна снага и народна душа у сељаку, и да њу трују варошко чиновништво и грађанство.

Он је уопште песник од снаге, али без мере и склада. Речитост је његова снага и његова слабост. Сувише цвећа, сувише украса, фигура, и патоса.

до 1880, није излазио; када се понова кренуо, 1880, имао је око себе од старих још и Змаја, а од младих снага Лазу К. Лазаревића и Војислава Ј. Илића.

Али он је сву ту бојазан разбио својим романом Нечиста крв, у коме се осетила неисцрпна снага његова, зрелији таленат, веће књижевно искуство, шире схватање књижевности, сигурнија рука.

Његове мане се нарочито виде у романима, рђаво компонованим, каткада само набацаним. Његова снага је у обиљу живота и у поезији мора које је он обилно унео у своје књижевно дело.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за мном, тама преда

никаке, Ја устадо, ноге беу лаке, Онда гледну каква ми је глава, Ал' и она здрава и читава: Ударити што поднесе снага, Па од ране и бола ни трага, Дивна чуда! али баш најпосле Да не беше све то санак досле?

“ кликну, рече, И све брже напред тече. Већ је близу, и све ближе, Већ до злата свога стиже. Ту га снага сва издаде, На колена крај ње паде; Још загрли кам студени, Па се и сам окамени, Јоште стоје загрљена Тамо,

Каква ли си негда била Па каква си, каква сада? Помоли се, погледа га 'Нако тужно, жалостиво, Сва се њему сломи снага, Обамре му срце живо. Па њојзи га тад повуче, Мора брже, срце пуче.

На све стране плао гледа, Кô некога да изгледа. Она стиже, погледа га, И обамре сва ње снага. „Боже, Боже, шта је тебе? Шта је, шта је? Дођи себе! Ајде са мном, ајд' унутра!“ А он на то: „Куд унутра?

пашњачу И преби му страга ртењачу. Љуљну с' Туре, о земљицу паде, Ал' и Вука ту снага издаде: Паде и он, шчека га ледина.

Четир бега и пет љути ага Саломила ова пуста снага, А другима мањим јунацима Што дохака и броја не има. Најпотоња што бијаше мука, Беше синак Нетен-бегов Нука;

Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му згази два Турчина, Два Турчина, два бегова сина, Та баш оне клете потурице Мурто-бега, љуте изелице;

Ал' ко гони онамо кроз ждрело, Собом носи једно чедо бело? Залуд мома отима с' нејака, Кад је пуста снага у јунака. Ох, Тале је штоно видиш туна, Што с' отима, дивна је Ајкуна.

срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

бригада се варака с премоћним непријатељем, који је запео, пошто-пото да очисте пространу територију од партизанских снага. Туда је Нијемцима један од помоћних праваца за комуницирање с „Групом армија Е“ у Грчкој и Албанији.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Разумем шта хоћеш да кажеш; ал злом се ништа не доказује. Зар се снага није доказала ако се није злом доказала? ЈУСУФ: Ја то не тврдим, ја само кажем шта мислим.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Не! Ја нисам имао младости. Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени. Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.

Упила ми се беше ти у памет. Твоја једра, пуна, раскошна снага срце ми је кидала. Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља. — Шта сад да не?... — узвикнух и скочих.

Дража си ми но рођена мајка и сестра моја, милија ми је твоја танка половина и равна снага, но све благо стамболско! Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и

Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче. Она се нагнула к њој, ручицом јој запушила уста, а, од стида сва

И зато је заклањаше од слугу, не даваше јој тежак рад, те се она доцније разви и пролепша. Она њена снага, лепота, једрина заношаше сваког, а највише Стојана, који се доцније, кад је одрастао, готово никад није ни одвајао од

где се примиче к њој, а очију не скида, трепће, и око уста игра му неки болан, учмао осмех — њој се срце стеже, снага устрепти и сузе полете... Себе је одавна прежалила, већ кад га види таквога, дође јој да њега жали, оплакује.

Само је почела брже да окреће чекрк, а при том да јој се пуна, млада снага увија, крши; да јој груди више одскачу, а обле јој мишице на рукама да се показују, затежу минтан.

се, јелек разгрнут, кошуља отклоњена, те јој груди, као мрамор блеште; коса црна и влажна, шиба је и мрси се... Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле...

Кажем: механа им за људе, а кућа за сиротињу. А пород им здрав, на очи кремен. Гледаш: око чисто, снага права и у сваком покрету кипти и пролева се здравље. Имали су четири сина и три кћери.

Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била! Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!... Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено?

У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла... А цела снага јој се увија, увија тако дубоко. С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча. Не „чочек“.

се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ИВ У тамници је сужањ, окован, у тамници је глава народа, у тамници је снага народа, у тамници је нада народа, у тамници му судац богодан, у тамници је Самсон, окован. Па све због једне жене!

Па све због једне жене! Жене зар? — У тамници јунака свију цар, и глава, снага, нада рода свог и божји народ и у њему бог. У тамници?

— Зарасли су трази срамни, обнови се снага меса у кидању од окова, у дрмању сужних реза. Обнови се дивска снага, ал' не види дана бела, светови се крећу

— Зарасли су трази срамни, обнови се снага меса у кидању од окова, у дрмању сужних реза. Обнови се дивска снага, ал' не види дана бела, светови се крећу грудма, ал' селена сунца нема.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда он настави: — Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда

баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.

Моја је снага у оном дрвету пред кућом. Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи

Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи.

Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна

језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Баба кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити.

сад да убије старца, али овај га замоли да му опрости живот, „јер — вели — сад ме се не требаш више бојати; моја снага отишла је са брадом, него, ако ми опростиш живот, казаћу ти нешто што ће ти донијети среће за цијели твој живот.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

убацујем лажњака, „како сироти Григориј сваких пет-шест минута, по навици завапи: 'Тачна вага, да се мери ваша снага ... „ — „...Зашто да не?

знак зелене ракете, почињете са повлачењем према коти 247, где вас заробљавају припадници Црвене армије и регуларних снага нове Југославије ... — Колико после остајемо у Сибиру? — упитах онако, без везе, Кутузова.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ИВ Калопер-душом одишу ми чувства: свељубав ја сам, истих жудњи кућа, од једне фруле створим жубор фрулства а снага моја чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“ Калопер-душом одишу ми чувства.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути.

ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

поглед он се измигољи и ружи сам по унутрашњим просторима који се лако обрну ка споља ту се и многа потроши снага потребна цвету да цвета и сунцу да греје и љубави што се преноси скоком.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ја... ја... Четири дана бомбардују наше ровове, и то су сада гробнице пуне лешева... Дали смо више но што људска снага може издржати. И нико се не сећа да нас одмени... Траже још?... Добро!... Забележите: ја се зовем Станислав Петровић.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи... Први тренутак беше страховит...

Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем... После два дана дође писар.

случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...

И снага је издаде... Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу ?«... То је сад фаталан корак, јер тамо ће би

Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће. На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.

црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.

Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила. Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га

Брже, опрезније!... Пст!... Чујеш ли?... Љубица седе на земљу, не дишући. Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...

О, погрешила је... много је погрешила!... Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло... Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У детињству, на селу, сачекивао је повратак стада и пио млеко оваца из кабла. Отуда, тврдио је, његова снага. Био је чувен играч, и са педесет година. Са игранки, ваљда, био је сачувао неку изванредно лепу врсту понашања.

Нема, ниједне, акционе пруге, код нас, на којој би динамична снага веселости младости била докраја видљива. За кратко време, увек, све постају кривудаве, угушене, прекрхане.

Зар збиља охолост и снага, самоћа звери, слобода и мржња, не опијају слађе него млеко? Вечни мрак и вечно небо, што над црквом пада, модра

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Јеси ли видео ко смо ми? — упита поносно механџија. — Видео сам — одговорим механично, а осећам како ме снага издала и глава бучи од чудних утисака.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО У сваком дрвету — тврди једна новија сага — Ради мотор од двеста коњских снага, Па зато, кад ветар зањише гране снене, Дрво личи на ауто који се спрема да крене.

За дрво везана улична вага — Ко човек кад га изда снага, Ко човек који ћутке страда — Чами, згрбљена — путник с ранцем Који је застао да пије воде...

) Зачује дррр и кррр, као крпа кад се подере! КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ Кад блага месечева снага освоји пусте оранице, Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике београдске железничке станице

Кад блага месечева снага освоји житне оранице, Кад замукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике железничке станице На

у доброј сељачкој кући, То је, у поменутој улици баба -Вишња, Јуче, данас, а јамачно и сутра: Сила невидљива, снага вишња, свевишња, Телом одсутна, ал духом увек присутна.

КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ Деда је стар: осма декада! Снага издала, памћење ветри, А бабе добро познаје: некада Био је верен с њима, са све три!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

машине радиле са већом снагом но што треба, мрежа би се одигла са дна и не би хватала оно што живи по дну мора; ако би снага била сувише умањена, кеса од мреже не би била довољно разјапљена отпором воде.

је имала путовати експедиција био је одличан, у оно време првокласни парни брод од 2300 тона, јачине 1234 коњских снага.

један потпуно нов брод, јахту »Прінцеѕѕе Алице« од 600 тона, на једрила и са помоћном парном машином од 350 коњских снага.

још бољи, већи и јачи брод, јахта »Прінцеѕѕе Алице ИИ« од 1420 тона, са једрилима и парном машином од 1000 коњских снага. Брод, са челичним коритом, могао је развити брзину од 24 километра на сат.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља. Ал̓ не волим те, не волим те, драга!

Ах, крепки пркос где је сада Да презирањем живот шине, Где млада снага борбе рада, И бунтовништво спрам судбине? И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Скендербег је срца Обилића, ал' умрије тужним изгнаником. А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Она би мислила да је то од умора и великог напрезања. Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена. Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна...

док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва | да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка.

И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју. Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.

врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће — ма да је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и

може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.

А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.

Знала је да јој се сигурно сада снага зато | јаче испољава, види. Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.

мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.

Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа. Цела јој се снага поче кретати. Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој

сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белела као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага. Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару поје коње њихни сватови, сељаци.

Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји. Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе. Сладак јој одмор.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Губи се рефлекс велике плејаде, К’о јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде.

ТРИЛОГИЈА Као љубичица украј пољског жбуња, Све док дневна светлост тихо не малàкше, У мени полет, цела снага куња, А срце бије све лакше и лакше.

НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у том врту рâном Младости, тужне младости

је све то гробље, Хумка до хумке, које време гради, Под којим лежи оковано робље Вечитим ланцем самотнога мира. Снага, и полет, ведрина и лира — Ништа!... И страсти, и жеље, и наде Одбациле су живот што донáша Само бол, сумњу.

Кад ћудљиво вече донесе ветриће И мирис цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.

И мирис цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.

И онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.

И само гнев празан покаткад се пени. Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка, трагична и јака. Све је сад друго.

Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка, трагична и јака. Све је сад друго.

снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија. РОНДО Ко нам старе ране још може да вида?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Њој задрхта луч у руци. „Јанко, како си?“ запита га, дрхћућим гласом. Он се напрегну да јој одговори, али га снага издаде и очи му се склонише.

„А чему, стрико! Могу и ја!“ рече цура весело, па као да докаже како може, загна сјекиру до ушице у кладу. Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо у тој прилици.

„Казах му, сердару, да сам био рањен, па да се тек опорављам, и да ми с тога малакса снага.“ „Ама ко је он?“ „Ово је најбољи мој пријатељ. Из једнога смо мјеста. Заједно смо учили и одрасли.“ „А онај други?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Белић вели: „Реченица — то је живот језика, његова динамика, његова не само покретна него и радна снага. Све што се дешава у језику, дешава се и у реченици. Реченица даје и смисао и живот језику.

О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге.

О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге.

Тешко оном кога воде жива, И још горе кога носе мртва! Тешко оном кога снага храни И ономе кога други брани. Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага.

Куда Турци с ђордом, Туда фратри с торбом. Мало рука малена и снага, Мало друга — мало и јунаштво. Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Онда он настави: „Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

” Онда јој се баба стане умиљавати: „А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

” Онда јој се баба стане умиљавати: „А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда

” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.

није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се

” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се луда жено, није ту моја снага.” Онда баба запита: „Да где је?” А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи.

” Онда баба запита: „Да где је?” А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна

језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.” Баба кад то чује, рече аждаји: „То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Зато и ја, укрепив своју немоћ, покренух се колико ми снага допусти, подигох врт свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

»Донеси воде, Младене! Поливај ме! Облачи ме, Младене!« ... И скида се, облачи, дотерује, а пуста јој снага врела, бела.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

красновидан красноречије — речитост, говорничка вештина крат — пута крашан — красан, леп крепост — јачина, снага Креуза — кћи тројанског краља Пријама луча — зрак љубазник — пријатељ љубвеполни — пун љубави, веома љубазан

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот. Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени

Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз. Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то.

“ „Зна.“ Постиђенији је изишао напоље, чврстим кораком ушао у очеву собу и сео на миндерлук, чудећи се откуд му снага и глас да тако љубазно и понизно поздрави оца.

А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на очевим вратима, та снага се сва претопила у страх.

И није веровала.“ Хтеде некако другачије да седне, а снага отказа спорим и мутним жељама. Таваница се спусти ниже, над само његово чело, и лампа је у њега закуцана, па се њише и

„Пуна ће му уста бити“, помислила је замишљајући како јој влажна и мека детиња уста цимају дојку и жудно пију млеко. Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна. Неколико тренутака трнула је у малаксалости.

Пуцњи се као мегданџијски коњи разиграше у Николи, укресаше му очи, испод година куљну преостала снага, руке ишчупаше колац из плота, он га зари у снег пред собом, погури се напред и оста тако загледан кроз две битке у

“ Тола је пришао и сео подале од ње. Не размишљајући, она му се примакла: „Каква су ти леђа! Па врат... Толика снага...“, руком му прошла по знојавом потиљку и задржала је на голом рамену у исцепаној кошуљи.

Њено дрхтање цепало је његово мирно дисање. Очи су му биле празне. „Што стојиш? Мрак је! Пласти!“ Одједном се сва снага, с последњим речима, просу из ње. Плакало јој се. да не би заридала пред њим, брзим кораком пошла је у кукурузе.

— Постаје сигурнији и тврђи. Она јурну ка вратима, трже браву, намакао резу! Сва снага сјури јој се у стопала, стаде. Ђорђе се кратко зацерека и мукло рече: — Немаш куд.

Руке ми се одузеше, осећам како ми снага оде у другог човека, у тебе, жабо једна мушка. Нисам одмах знала да си мушко, па сам викнула Луки: ’Изнеси га на

на вратницама уским ветру, желела је да виче, а није могла од „тупим ножем, курво“, које је заударало на ракију. Снага коју је за тренутак Ђорђе пресекао поново је шикнула, и он је већ држао у наручју жилавијем од брестовине, па је

Осећала је како јој снага у земљу пропада. „Хоћу да ме молиш!“ „Нећу“, руком је осетио да грч стиснутих бутина малаксава.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Замишљен, добовао је прстима по прозорској хартији. Данас би се, можда, рекло да се опасна снага његове мисли распростирала свуд унаоколо и деловала; онда се помињала само снага турске окрутности.

би се, можда, рекло да се опасна снага његове мисли распростирала свуд унаоколо и деловала; онда се помињала само снага турске окрутности.

Ишао је из битке у битку, из године у годину. Видео је како велике победе припремају велики пораз: снага Првог устанка мрвила се на његове очи. Пропао је Први, почео Други устанак: нестао је Карађорђе, настао је Милош.

У Стојану, поврати се стара снага и, у прву неделу, у свитање, он обави старе радње: умије се, помоли, обуче војводско одело, опаше пиштоље, смисли речи

Та се снага чинила опасна а највише се откривала у његовом погледу. Кад је Љубица пошла за њега, Милош је био слуга код свога брата

Али чим је проговорио, тај човек који јој је некада био пријатељ и из кога се још, на све стране, расипала снага, мир се измрвио и отишао до ђавола.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага! И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега Ал' је син'о гробак нови: Ви стојите око њега.

Ту погледа брат на брата, П, онда горе, п' онда у се, Груди дркћу, уста ћуте, Али душе разуму се. Да л' то снага ниче нова? Даруј, Боже, благослова, Да вас здружи братска слога, Заветнике који с' купе Око гроба Ђуринога! Ј.

За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља! Ал' не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: Ћути!

Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.

и стисните пести, Па онда трести, трести! Господин, сељак, богат и сирома', У успех борбе верујте - и доста. И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!

Господин, сељак, богат и сирома', У успех борбе верујте - и доста. И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!

В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског Гроба!

Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

понаша као каква течност, већ да има своју властиту експанзивну снагу која га гони свугде онамо где је та експанзивна снага мања“. „Аха“, рекох, „Сад ми је јасно зашто и откуд ветар дува“.

„Аха“, рекох, „Сад ми је јасно зашто и откуд ветар дува“. „Оданде где је та експанзивна снага већа него овде код нас. Тим путем сам и сам увидео зашто не могу свој реципијенат никад потпуно испразнити“. „Како то?

На тој сувој храни сломила се и духовна снага једног Њутна“. Пембертон наћули уши. „Дакле и ви то знате? - И ја сам начуо да је Њутн неколико година иза

Лагранж положи своју руку на моје раме: „Молим Вас причајте само даље!“ Причам даље: „Топлотна снага Сунца, одашиљана беспрестанка са њега, опада, исто тако као и његова привлачна снага, са квадратом отстојања, но

“ Причам даље: „Топлотна снага Сунца, одашиљана беспрестанка са њега, опада, исто тако као и његова привлачна снага, са квадратом отстојања, но количине топлоте што их Сунчеви зраци донашају појединим деловима површине које год било

„Шта велите?“ „Па ви га, господине бароне, добро познајете, његова снага је неисцрпна“. Кивије се слатко насмеја. „А ко треба да постане његова трећа жена?“ „Грофица Меланија Зичи-Ферарис“.

Он ми казује још: „Зато ћете разумети, драги господине, зашто и како је путем Пиксијеве машине снага мишића мог служитеља била претворена у електричну струју.

Видели сте својим очима како се снага мишића мога служитеља, дакле његов механички рад, претворио у електричну струју, а ова струја у хемиско дејство“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена срећом, милујући меком и белом

И тада, као чудом, он осети огромну снагу: баш као да је та машина он сам, и да је она снага у његовим сопственим, од необичне снаге набреклим прсима. Онда локомотива писну.

Глава беше урасла у браду, бркови сакрили усне, испод пресоване капе вири неуређена коса, одело мокро и каљаво, снага виси, а не стоји — то беше мајор Илија Петровић. — Молим Вас, да објасним, господине пуковниче!

места, очекујући код својих родитеља нови ангажман, налазио у резерви и сам глумац од заната, шабачки син и глумачка снага која није била за потцењивање, Мика Н.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И, као што увијек бива, тања крв претегне, и слабост надјача снагу. У том и јест невоља, у том лежи опасна снага слабости: што она нагриза, растаче, и најзад неминовно савлада снагу. Позната прича!

Лијепо би данас изгледао свијет да су они знали „објективну истину”! Без сумње, то је плаћено хекатомбама људских снага и људских живота. (А зар се у економици човјечанства све, баш све не плаћа хекатомбама?

Читаве жетве људских заноса, читаве хекатомбе људских снага и људских живота! И што је онда у свему томе важно што Мама-Јумба „фактично не постоји”? Што онда?

та мала жежена истиница коју сам испекао кроз кушање живота: има у слабости нека њена специфична, баш њој својствена снага, коју јаки не познају. И каткад је, усуђујем се рећи, та снага слабих јача и херојскија од снаге јаких.

И каткад је, усуђујем се рећи, та снага слабих јача и херојскија од снаге јаких. А што она практично ничему не води и више-мање ничем другом не служи доли

(Само, то каткад постаје помало заморно.) Јер, што је у ствари љубав? Напросто омјер психичких снага између двају припадника разних сполова!

Жене не обожавају баш тако „снагу”, као што се обично мисли и говори. Та фамозна „мушкарачка снага” и сензуално робовање жене дају тек привремену, несигурну, и увијек помало условну власт над женским срцима.

можда ипак нећеш!”... И ја сам јасно осјећао да управ у оној најглупљој ријечи те рипосте, у оном ипак, лежи сва њена снага.

— Некад си разумијевао. Некад ниси говорио да је то аутоилузија, нити си дефинирао љубав као „омјер психичких снага између двају припадника супротних сполова”.

Слушао сам њену свирку у којој се претакала предсмртна разиграност још неистрошених снага младости. Помишљао сам; гле, изгледа заљубљена!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... »Та неће ме, ваљад’, стићи ... нећу погинути?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда он настави: — Слушај добро што ћy ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих урадила од милине, све бих оно место љубила.

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих урадила од милине, све бих оно место љубила.

На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда

баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.

Моја је снага у оном дрвету пред кућом. Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи

Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи.

језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Баба, кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ал' бегају звезде, остављају боје. При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала.

При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала.

бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала.

у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина.

И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне

Носи нове дане, моје ново небо. Зашто и ти, срце, остарело ниси, Кад је снага зашла у године седе, Кад знаци младости губе се и бледе? Зашто и ти, срце, остарело ниси!

И неста планета и животу трага; Изумире и смрт. Више нема људи; Са мене се поче да откида снага, Сви удови, редом, и поглед што блуди. Мину све што беше, хтеде бити икад.

Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења. О животу из седих даљина, Непознатом к'о дубине сиње, Без свог гроба и

Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А. Симићу Каткада снага крвљу ми проструји И пробуђена жеђ живота, да ме Изведе мало из глуве осаме, Где живи зима и мртви славуји.

дну моје ноћи Први сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу исте грађе, Да тоне снага што ми даје моћи.

Сад немам више високих обмана. Путем стварања не креће се снага, Дух неће више да види и сања: Остала са мном само чула нага И задах труо спорог распадања.

Путем стварања не креће се снага. Мој свет ме гледа погледом трупина, Као остатак од страшног пожара: Ја га се клоним к'о црних купина, Као и трња,

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Коначно су се учесталост и снага блескова смањиле али је требало дуже од три недеље да се потпуно смире. Када ми је други пут био упућен позив одговор

Било је то дуго и болно искушење и скоро да ме је на крају издала снага, пошто сам стално био притиснут уз брану. Успео сам последњим делићем снаге и онесвестио сам се када сам се домогао

бих на крст, који је покретао танко вретено које је преносило кретање на велики котур и тако се добијала прилична “снага”.

Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да се добије снага из ротационе енергије земаљских тела.

Због овога се јавља промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком насељеном делу света.

Са оваквом станицом било би изводљиво достићи електричне активности до око десет милиона коњских снага и она је тако пројектована да без посебних трошкова може обављати огроман број техничких радњи.

У почетку се добијало само 200-300 кW али намеравао сам да касније радим са више хиљада коњских снага. Требало је да овај предајник емитује таласни комплекс посебних карактеристика за шта сам изумео јединствен метод

он реагује тачно на силе које га покрећу, али оног тренутка када настане неки поремећај у било ком човеку, његова снага за самоодржањем слаби.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања!

По свему судећи, то је била најјача од свих традиција Кембриџа и била је чврста као Гибралтар; њена снага потицала је од чињенице да је, захваљујући баш њој, створено много истакнутих научника.

Из тих извора доћи ће снага и нада за већа достигнућа.” Делимичан одговор Тиндала на ове изјаве био је следећи: Велика би била ствар за ову земљу

Основна снага електрицитета у кретању је према Ерстедовом открићу стварање магнетизма, тј. магнетних линија сила. Према Максвелу,

- То је - рекао је овај Немац - снага коју је како сте рекли, млади немачки орао открио у својим крилима. Посумњао сам да је овом причом хтео да оспори

Бизмарк и Молтке, Хелмхолц и Сименс, били су велика снага коју је у својим крилима носио млади немачки орао. И он је почео да лети као никад до тада, а његов лет ме је

Претпостављам да је Џозеф Хенри сугерирао председнику Линколну, да би мобилизација научних снага на Северу могла значајно ојачати војну моћ, и тако је Националну академију наука одобрио Конгрес и потврдио Линколн у

Амерички произвођачи постигли су велике успехе у масовној производњи. У томе је била и снага Карнеџија. Али Свејси није припадао тој групи америчких индустријалаца.

да стимулише сарадњу у истраживањима, у земљи и у иностранству, да би се обезбедила довољна концентрација снага, умањило дуплирање истраживања и подстицао напредак.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

А снага једне културе – свачије, па и наше – огледа се у њеној колективној меморији, која с једне стране сеже дуж историјског ж

По томе су оне у себи антитетичне. А покреће их необична снага: одвратност према стварности, стварном животу („укусу живота“), која се код Растка Петровића силовито испољава као код

Одакле, на пример, извире снага која зна да нас понесе у овој, последњој реченици есеја „Савременост и традиција“: „Она (поезија – Н. П.

који су слободан стих схватили просто као стих који не подразумева никаква ритмичка правила пресудили су сами себи. Снага којом нас плене стих и строфа „Стражилова“ долази, између осталог, од подразумеване метричке подлоге која је

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би јој горела, мишићи играли, чело, руке, све било у зноју.

док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно њено: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка.

Њена уста и тај пољубац, и одмах још јаче, двогубо, да му снага и душа дрхте и миришу. У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви.

жене, оне безумне страсти и пожуде, него са неисказаним блаженством осећа, грлећи њу, како му се душа чисти, а тело, снага, изумире, нестаје је .

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Чудан је Шар са својим гредама и огранцима. Крепак је његов не само дивљи чар, но и снага која још држи истрзане остатке старине наше.

“... Међутим, родни праг био је јачи од нове заповести. Снага му се ончас некако у камен претворила, а уста завезала као од највеће страве.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И кад проклија једнога дана, Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô

Оживела, васкрснула Српска слога лепа Омладина... нада наша... Она се не цепа. Оживело младих снага Братско друговање; У старијим поштује се Што је за штовање.

Па кô онда тако и сад бива: Кад већ снага малакше нам жива, Одбије се ветрина од лађе — Тврда вера спаситеља нађе. »Невен« 1882.

Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.

И та је шкрипа музика зимска. Но ти си, снеже, и снага дивска: Та куд ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло

Свако поче мèсти Испред свога прага, И у то се многа Утрошила снага. Сваки је помео Свог ђубрета сила — Ал’ га свом суседу На праг нагомила. Је л’ се тиме ђубре Изгубило? — Није.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Просторе где невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами? Тебе три света воле три те ватре прже.

На путу остале су клетве и звезде споре омрзнуте. О нема шумо на обали ноћ где бесвесна почиње да л снага ме слатка обали или ме сан мој опчиње. Затворен је тај предео у себи. Та места немају своја сунца.

кроти Чудовиште би био у својој лепоти Чије порекло у мојој је жељи Да уништен будем тамо где постаје Моја немоћ моја снага која даје Истину речима у лажној повељи.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Топови су звона за побуне... а пре њих убијају мале.. Снага човечанства је у братству потлачених. Радиографски семафори већ су бацали дух револуција светом.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ал’ благосиљат ако узмогне Све што ме јоште чини човеком: Мишице снага, разум, и душа, И срца мога поштен умишљај, Све нек’ је с тобом... И бог са сином Ког сам за живот срамно продао!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

»Мало руку, малена и снага Једна сламка међу вијорови.« Па после свију напора и скупих жртава робови опет да остану робови, а Србија сломљена,

»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага. И пролеће се засја У души мојој тијој, А заигра ми срце, И почех певати јој.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила моје све храбрости.

) Придружило и супругу, добротом без числа; Удало с' је и то јоште, на излишак блага, Да је у ње сва имена које носи снага: Софија је ваша мудрост, што вам домом влада, О достојном воспитан'ју рачи ваших чада.

Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро. Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно,

Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти

Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити, мајко драга, Изнеможе наша снага! Што имамо још, самељи, Па колаче справи беле, И сваком по штап одељи.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Е, жâ ми те је, Поштен си јунак био свакада! КАТУНОВИЋ: А ти непоштен, рђо, и сада! Потурчен измет... Е, где је снага, Да бојним мачем сада измахнем, Па да издахнем — издајниче, ти!... БОШКО: Та што га гледаш, тог клеветника?

Али се моја снага саломи, клонуше руке, а свијест ми мрче, не оста до гласа да ти поруку његову искаже: бјеж’, господару, са свијетлом

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Велика је снага и задруга у њега била. По четрдесет, педесет кућне чељади радило је на њивама његовим, са којих су се у врелој

сунчаној свјетлости кроз планинско, небеско плаветнило ломили и кршили дрхтави и задихани гласови, а пуна и забрекла снага прштила и пуцала испод загријаних кошуља и сребрних гердана.

“ На зборовима и светковинама широко се и снажно пролијевала снага његова и лепота. Свега тога нема више, све је умрло, увело, ишчезло, да се никад не поврати.

И Вујо граби, и он се очајно отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламћели пркос догорјева у њему, гаси се. — Идеш ли, роде?

У њему се бијаше распламћела дивска снага, сви му се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим,

Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину. Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке

Сад је тужно и жалобитно да човјека срце од туге заболи, сад опет силно, бијесно и снажно као снага и сила босанских, несрећних краљева и банова.

крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага, јачина куљав ― трбушаст кумало ― „гошћење у част кумства после крштења“ Курбан-бајрам ― муслимански верски

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу младост Бог је, а страст јој је снага. ...Јануар фијуче у сутонској студи, Бичевана река модри се и пени.

зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а страст јој је снага. (1911) МОЛИТВА Ноћ је пуста. У царској дворани Мрачан престо, тајанствен кô бајка.

И једне ноћи чу се дух Познања. Под облацима у магли и праху Заблесну пожар, и с кркљањем бљуну Васкрсла снага и бесвесно груну — Јер у тој страви векови се клаху.

да сунце отме поносна, хола, Хрхтава снага хита, хита, Славом се пита — У неврат гони победна кола. 4. СПОМЕН Велбужд!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У финој симбиози традицијског и хришћанског појављује се орао - хомеровска птица гласник, "у којој је највећа снага", као преносилац поруке.

У исти мах лепа и страшна, босанска се природа код Кочића као елементарна снага стапа с човеком у отпору против туђинске, империјалне аустроугарске власти. Кочић је родоначелник босанске приповетке.

Њихова је снага пре у субверзији него у градњи књижевних облика. Међу њима је најфинији лиричар Милан Дединац (1902-1966).

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Око детиње колевке мећу се зелене к. (»да би дете боље спавало«, СЕЗ, 16, 171). Нарочити Хејлкрафт ‹= лековита снага› има к. која је лежала под мртвацем (СЕЗ, 17, 556); исто тако и к.

с брда зове: Ожените ме! Лепа ружа руку пружа: Поведите ме« (ЖСС, 73). Иначе његова снага може бити и кобна, и зато га народ не воли. Ако се к.

за то, на Бадњи дан ујутру, »окити бунар босиљком и поспе га кукурузом, што представља жртву води, чија се плодоносна снага жели пренети и на обредне хлебове«.

Ћипико, Иво - Пауци

уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана. Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године! ...

Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате, — поновише јаче у један глас, остављаш ли све твоје Ради, своме братучеду, сину Илијину?

А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага: Раде и невјеста. Али која вајда, кад друкчије не може бити? У граду Раде се лако снашао.

Док дође кући, угледавши жене и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; и привукавши себи синове, стаде их миловати као никада дотада. Тек што окуси пуре, изиђе из куће.

И већ једва истеже ноге и даље пропада, али ипак, рекао би, снага га не издаје: близу је краја, изићи ће... Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...

Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље. Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.

Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави синтезу ужитка, и хтједа да се на сваки начин испољи.

немирно, а одоздо, из луке и с улице , чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана.

Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га! — Отпочините мало! — јави се староме.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Христове груди су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију.

распоредио двадесет стрелаца и поставио пет каната са облуцима, што је мени изгледало као залудно расипање и оно мало снага којима је располагао.

Ми смо црква. Народ у нама гледа божије посланике на земљи, у нама је утеловљен вишња снага и воља. Скинем ли мантије и латимо ли се каквог простог посла, сва ће се узвишеност нашега сталежа истопити, људи ће

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Гле! Ја једва идем, издала ме снага, А и како неће, И руке су моје малаксале давно Држи ово цвеће!“ Растужен и збуњен старац стењући рашири руке, И бокор

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се

својом привлачном снагом присиљава планете да се око њега крећу, дотле овај други закон одређује како се топлотна снага Сунца шири по васиони. И та снага слаби са квадратом отстојања, као и привлачна снага Сунца.

И та снага слаби са квадратом отстојања, као и привлачна снага Сунца. Расипајући се по простору, Сунчеви зраци падају на планетск

И та снага слаби са квадратом отстојања, као и привлачна снага Сунца. Расипајући се по простору, Сунчеви зраци падају на планетске површине, а количина топлоте, коју они доносе до

Продуктивна и саобраћајна техничка средства усавршаваће се без престанка, живот ће се све више механизовати, а људска снага употребљавати само за управљање машина.

у сату - то је нормална брзина наших аероплана - но касније летећемо све брже, већ и због тога што ће привлачна снага Земљина бивати све слабија, а наш воз све лакши. Наша одељења неће бити ложена. То није ни потребно.

Увећавањем тог отстојања, ослабила је, по Њутновом закону, снага којом нас Земља привлачи, наша властита тежина смањила се за четрнаест процената.

Летим, летим, а моје гнездо бива све мање. Чини ми се да бих могао са њиме поиграти се. У мени се буди снага Титана. Од мога даха подрхтавају сви предмети око мене. Ви сте задремали.

Привлачна снага Земљина изазвала је на његовој житкој површини појаве плиме и осеке, као што то данас чини на Земљиним океанима

изазвала је на његовој житкој површини појаве плиме и осеке, као што то данас чини на Земљиним океанима привлачна снага Сунца и Месеца.

То су сунца која су тако близу једно другом - близу у космичком смислу те речи - да их њихова међусобна привлачна снага држи у заједници.

Ако би се тај мимоилаз десио на већој близини, онда би привлачна снага странога сунца могла и да растури нашу планетску породицу, а његови зраци да спрже лице Земљино.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Па и за то има лека! Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ. ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мајстор Коста је поаветио. Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага. Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари.

Дед, да ти ја лепо обришем очи, твоје лепе очи... Исцури човеку на сузе сва снага, и остане као крпа. Јеси приметила: жене се исплачу, а после слатко заспе... Не дај се! И не дам те ни ја...

Слободна сам једва једаред. Ако Јулица успе да укроти оног вилењака, ко зна, лепа је и она, млада је, а има у њој снага и воља, ко зна, може још све и добро бити... Баш ти фала, господин Јоксиме! Сад ћу и ја на пут и на одмор.

Бранко је имао идеалан стас младости: права мушка снага у витком телу. Брз, гибак, страсан. У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића.

Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага. — Шта сте ме окупили! Једаред сам нешто потрефио, и сад хука-бука ни за што.

Ја верујем безмало у мистичну моћ новца. Новац јесте просто тржишно средство, али новац је и мистични извор снага. Папирни новац је средство, злато је енергија, понос, моћ држава и појединаца.

У том ведром и некако увек Богу благородном младићу било је великих моралних снага. Више у шали него у збиљи, Бранко је бечким друговима понављао: — Кратковид сам, не видим пуно ствари на овом свету, и

импровизација, привремености, повремености, сталног путовања и сељакања, створити један плодан континуитет живота и снага. Али и један континуитет трагедија, јер импровизатори нису јединствене личности.

Али то је баш час кад никаква снага не треба. Око два по поноћи све заспи, и керови и петлови, друмови су празни, звезда више нема, болесници или су

Све је у њему постајало облик. Мање је школа учио него његов отац, али је више знао и могао. Сирова творачка снага сеоских газдâ претворила се најзад у даровитост и израђену осетљивост.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

пазити, узимати у обзир СМОТРЕНИЈЕ — гледање на нешто, надзирање нечега; у смотренију »у погледу, обзиром на« СНАГА — (фиг.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

наведе какав латински цитат, јер кад бих рекао на пример: „Господо вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, Рапхануѕ ѕатівуѕ...

“, онда би то још могло значити: „Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, роткве вам стругане!“ Дакле, кад су те латинске речи толико неупотребљиве, не разумем зашто их учити?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Тако је!... Тако је! — одобравали су остали. — Али како! — завапи командант. — Све што је садржавала људска снага у себи, дали смо.

И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог.

При врху почеше се ледити шињели. Ветар допире до костију, а снага у људи све више попушта. Велики је ово напор, а они живе само о хлебу. Па и хлеба је већ понестало.

Неки одмичу, други заостају, има их који преморени остају на путу. Главно је, на преноћишту ће се наћи. Али ако је снага и за толико исцрпена, свију се они уз неку другу команду, свеједно коју.

Са свих страна јављају о појави нових и све већих непријатељских снага, које као да из земље извиру. Батерије се растржу на све стране.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тамо артиљерци пуне своје гигантске луле, Њихове су луле огромни топови. Тамо нека је моја снага са вама Да испунимо целу једну фабрику нитро-глицерина. Ко каже да пушење шкоди младости?

Један ће нови живот почети једним новим балетом оштећених снага! Лепше ће бити сада кад заиграмо ћопави, Но раније кад ни играти нисмо се сећали.

Лепше ће бити сада кад заиграмо ћопави, Но раније кад ни играти нисмо се сећали. Рат, то је свршено, механичка снага ми се досадила, Надам се да ће сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних календара, Где на једном крају

Само заспим: труљење по телу разиђе, Последња снага на живот упне се да ме пробуди; И дуго чезнем да светлост у мене наиђе, Разједињења збрише кроз главу и кроз

не сагледају Закон свој ни са једног врхунца; Ја знам Месечаре и Сунчаре које привлачи тајни неки зрак у ноћ Никаква снага неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Можда је Смрт преварила жену!« — помисли Варалица и осети како у њему снага нестаје, као да вода у пусти песак тоне. Кад, наједном, зачу некакво чангрљање, нечије гневне гласове.

Отму ли их — готов си. Умакнеш ли им за сто корака, даће ти за њих све што затражиш. У тим марамама је њихова снага! — не хтеде орао да се опрашта. Био је гладан људског меса, а један добар залогај је измицао. — Сад иди! — рече.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Загледа себе.) Зар ја с’г овакав да сам? Еве: и чакшире, и појас ми се см’кнује! Снага ми већем хаљинку не држи. (Случајно поклекне. Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.

Ноћ паднала, месечина се спустила, а она, Реџеповица, чека ме. Легла на душеци, гола, млада, капка... Снага! Да цунеш, па да се заплачеш! Руке више главу фрљила, косу црну, филдиш, расипала око себе и — чека ме!

Дан и ноћ само њега гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син — болан! Пораснаја син. Дошла снага, младост... Дошле башче, цвеће, месечина. — Замирисале девојке!... Син полетеја. Све што искаја, све имаја.

Појте! Пуштите глас. Али чист глас! Искам да слушам ваш млад, сладак, чист глас. Зашто, моје се је срце искубало, снага раскомтала, остарела... Жално, тешко да ми појете! КОШТАНА (са сажаљењем): Коју, газда Митке? МИТКА Коју?

Нека ме воде! Ево (показује на себе): и тел, и антерија, и либаде, и китајка... све је готово! И срце, и очи, и снага, све за Асана, за село, Бању! (Пркосно клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.

(Изван себе.) Ох! А кад ноћ падне, месечина дође, сан не хвата, око се рашири, снага разигра... шта онда?... Зар да се не мрднем, из собе не изиђем, већ само ту да седим, ћутим, гледам у месечину...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Волови јарам трпе, а не људи, — Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигде уставити нико! Народ је ови умирати свикô — у својој смрти да нађе лијека.

Постигла је сврху. У свакоме куту Њезинога срца нова снага дршће, Нити она гдегод одахне на путу, Но с дреновим штапом корача све чвршће. Већ је на крај стазе.

Но ја добро чујем ход, кораке вјечне Невидовних снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Цела вера у победу заснива се на људском хероизму. У томе је и изузетна снага реализма наше народне епике. Горки је казао да је колективу „својствена свест о бесмртности и увереност у победу над

и уображеним господичићима и свима другима за шта су све кадри презрени балкански чобани, каква се физичка и умна снага крије у њима. Војвода Момчило живео је у XИВ веку.

Оно што у песми нарочито одликује Момчила јесте његова огромна физичка и морална снага. Кад је Вукашин обукао његово одело, изгледао је као кепец према џину.

Марко је за Турке као кобац за преплашене врапце. Марко је горостас коме је земља тесна, снага којој судара није доста.

Године 1526, на пример, одмах после мохачке битке, кад је Турска била на врхунцу својих снага, босански хајдуци под харамбашом Делирадићем нападали су комору Хусревбегове војске при њеном повратку из победничког

Према томе, херојска прошлост не само да није идеал реакционарне војне аристократије него је извор снага, извор витешког духа и моралне чврстине самог народа.

Али бану друга снага дође, друга снага и срце јуначко, те оману тамо и овамо, док Турчина с ногу укинуо. Колико се бане уострио, он не

Али бану друга снага дође, друга снага и срце јуначко, те оману тамо и овамо, док Турчина с ногу укинуо. Колико се бане уострио, он не тражи ништа од

Муса је рођен на плочи студеној, у природи, и отуда потиче његова чудовишна снага. Марко је рођен на меку душеку, и зато је мање снажан, отпоран, издржљив.

увод, ИИИ, 4 кр’ат — коњ зеленко арапске пасмине крдисати — уништити, разбити крепост — снага, јачина крисну — скочи Крсница — Мала и Велика Крсна, у близини Смедерева крстат, крсташ барјак — застава на којој

народним песмама се тако често говори за сваку главу руса коса — црвенкаста коса рушпа — дукат, цекин ршум — сила, снага, насиље ршум учинити (на кога) — повикати с претњом сабља окована — сабља украшена сребром Сава Немањић — в.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО 62 МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ 64 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 66 ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО 67 ДУГМЕ СЛУЖИ

ме баш гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо

збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Што кћаху то чињаху. А у то доби и грчка сила је била спала и изнемогла; снага им је омалаксала кроз некога злочеста сурова и зла бујна људетину, што је с једнога исто проста војака на грчко

једнако ходи; животу и смрти општа је скона; мера лепа свакоме своме узрасту, једно — зглавци и осећање телесно и снага по мери! ...

камо ти добро и поштено великоплеменито твоје родство и красота телесна и лепота женска лажљива и неваљала, где ли је снага и јунаштво — раструнило се је у земљи.