Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Тада се почне она тужити на се говорећи: „Ала сам сасвим луда чавка! Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.
Ја ону исту вољу и усердије и сад имадем, али што ћу ти кад нејмам ни прве снаге ни зуби!”| Наравоученије И ово је против худе неблагодарности, која заборавља добра учињена, и не уме отличавати
Мрав се труди у лето, али у зиму почива и труд свој ужива. Та и ти трудио си се и мучио у лето снаге и крепости, зашто сад дакле у зиму старости и слабости не почиваш и не уживаш?“ То изрекавши, ишчезне.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: — Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ. Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... Онда седе и зарони главу у руке... Црне мисли овладаше њиме.
Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: — Онда, за мном!... и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
срце држи прстима од леда, И мој дух напаја кајањем без мере; Мој поглед у небо да очајно гледа, Да мрзим без снаге и љубим без вере.
Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено. Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет.
Какво чудно одојче! Када оно сиђе из наручја мајчиног и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срде зазвечаће у додиру с јадима, тријумфално као што звече мачеви.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине. Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед,
То ће бити добро дело! Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге. А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па чим зграби, а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани омастити брке.
Остави га напослетку и гајдаш, и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи мамурлук.
Али је мржња још ту једнако; она тиха, али стална, вечна мржња. Она их крепи, даје им снаге и мили им живот. Као оно понекој паорској баби што треба свакога дана извесна мера ракије па да се може кретати, —
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
талас воље за кретањем и баш оним истим радом и кретањем тамо у батерији, жеља за оним бујним, пуним опасности, снаге и ризика, животом на фронту.
природне људе што су мирисали на планинско цвеће и ширили око себе онај лаки ваздух планина, пун страсне ватре и снаге, пун поштеног поноса и оне простодушне срдачности. И рекао бих: још моја душа лута с њима по планинама.
А сви кажу: ето то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све тако тамо-амо, без моралне организације, у вечној
Али унутрашње снаге има, има је сигурно, има. — То је: Бог чува Србију. — Јадно подсмевање. Боље је да отворите очи.
Африка
Ја сам био за то да се остане и преноћи ту, али Н. је предвиђао да сутра више ни он не би имао снаге да крене даље исте носаче, а нове не можемо овде наћи.
Тај фетиш наређује да се иде жени да би се од ње имала деца која ће унети нове снаге у заједнички дух. Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А он корача и даље, онамо, куд га жеље вуку. Тада је већ било сасвим свануло. Са неким тихим уживањем своје снаге, Исакович поче да се тегли, као што се, после туча, теглио. А затим да истреса лулу у шаку.
само да је ударен нечим, да се преврнуо, да је лежао као онесвешћен, и да је, тек после дужег времена, имао толико снаге, да се ослони о једно дрво, као да је неко меко узглавље. Био је свестан тога да је остао жив, само, случајно.
За Павла, међутим, који је, при уласку Турака у Београд, био двадесет и четири, пун снаге, мушко, тај доживљај постаде осећај срамоте, неподношљив. Удар који се више не заборавља, као ни бич, у лице.
Осећао је, каже – осећао – како га је једна ледена рука зграбила за гушу и како га дави. Имао је још само толико снаге да се повуче до дрвених капака прозора, и да их отвори. Хладан га је зној био пробио. Међутим, у соби није било никога.
сваки час, из свиленог џепа, и златну бурмутицу, и сат, и минијатуру императрице – која је била лепа, а чувена са снаге, о којој се причало, шапутало.
Теодосије - ЖИТИЈА
при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра подигавши и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина сина на погреб ношена, улазећи у град Наин, са одра васкрнуо; који си четвородевног Лазара у
његове Матере и молитвама својега угодника, светога и преподобнога оца нашега Симеона поможе нам, и без коњске силе и снаге људске, и без икаквог оружја, као што ево видите, противника вашега уби.
тако и на преподобнога завист подигоше, и пошто се заједно са оном поквареном змијом договорише, напрегоше све снаге да га многим нападима од стене и од пештере одагнају.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Да би се изазвала највећа сума њихове снаге, треба дирнути у њихову осећајност, осетљивост, у њихов индивидуални и национални понос; треба истаћи питање части или
Испод врења на површини деловале су друге стваралачке снаге, подстицане слободом, и маса народна је напредовала. Карактеристика државе и понашање за време криза.
Београд је био последњих година средиште велике интелектуалне снаге. Теже је дати правилан суд о политичким особинама народа у Србији.
Готово нису свесни своје физичке снаге. Узбуђени, понашају се као природна снага и примају опасност и смрт као обична дела.
Могли би се такмичити са најизвежбанијим спортистима. Свесни су своје умешности, своје снаге и подвига које извршују. Све их је више уколико се приближујемо Црној Гори, где овај тип превлађује.
Повећавање територије једнога племена зависило је само од његове животне снаге и јачине. У овом су погледу у најбољем положају били Дробњаци, Кучи и Васојевићи, јер су према сливовима Таре и Лима
Ипак су се одржали стари обичаји о Божићу, о слави и венчању, само што су уопште изгубили од животне снаге и што је нестало многих обреда који су их пратили. Песме, изузевши јуначке, као и склоност за игром су готово ишчезли.
Отпочело се са искоришћавањем водене снаге на падовима Крке и Цетине и других извора које земљиште пружа. Преображај земље се не састоји само у овим материјалним
Ово је снажан тип, знатне животне снаге, чију су словенску основу мање начели страни утицаји и етничка стапања него код источног или код панонског типа.
особина дијалекта, са његовим муклим гласовима и архаичним облицима, немају довољно јасноће, благогласности и изразне снаге.
са реалистичким цртама њихове душе и са брзином схватања практичних ствари; можда, такође, код њих нема оне отпорне снаге која долази од старих народних традиција. Врло брзо примају тековине материјалне културе и спољне знаке цивилизације.
Без икакве отпорне снаге према уживањима, слаби до краја, они своде своје пропадање и махом бедан живот у старим годинама на судбину, на
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Треба зато да удружимо снаге и да смислимо како ћемо из ове невоље извући главу и репове. У срећки број осам стоји пророчанство: „Невоља ће
Молим те, брзо овамо, па примакни сланину мени или мене сланини. Миш пророк попе се на попречну греду и запе из све снаге да сланину помјери до Тоше, али све је било узалуд. Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио.
— Предајте се лопови! — дрекну он, па из све снаге распали тољагом по медвједу. Крушкотрес Кукурузовић скочи иза сна и прије него што је стигао да урликне, зачу из
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Оно што сам хтео да кажем и оно што су дахтавци око мене очекивали да ћу рећи, сада нисам имао снаге да изговорим. - Мислио сам да је ствар завршена. Ја сам признао да сам бацио књигу!
Свежи додир стакла био је као додир нежне руке и ја осетих извесну клонулост из које нисам имао снаге да се извучем. Кад сада мислим о томе, чини ми се да нисам ни желео да се извучем.
Ја понекад мислим то исто, иако сада немам снаге да ишта мислим. Лежим у кревету, покушавајући да се не сећам онога што ми је стари рекао, иако ми то није рекао први
Кад хтедох да је ухватим за руку она се насмеја и рече: - Гле! Нисам имао снаге да се љутим, иако ме је она одбацивала тим „гле”.
опет почео до говори о себи босом и изгладнелом у рату на онај исти начин на који је већ говорио, тако да нисам имао снаге да га слушам. - Опрости, мама!
За мене је важно само да прелазим из разреда у разред, али не зато што сам амбициозан, то нисам, али немам снаге да се стално давим истим смрадовима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Изнурен од бола под коленом, на који се није обазирао, седео је, тако, клонуо, још дуго, без снаге да заврши облачење и припаше оружје. И све друге ствари дођоше му, изненада, у памет.
Обесни и разјарени при поласку, постадоше снуждени и понизни кад су одмицали у туђину. Нису више имали снаге да ломе и крхају и не усуђиваху се више да дирају жене. Збијени у гомилу, стајаху насред села, стидљиви.
тих вечери, и он и његови другови обично су приређивали пијанке до зоре, урлајући уз гусле, ван себе од речитости и снаге. Био се сасушио, тако, од љубави и жеље, болујући толико да и други почеше то да примећују.
Знали су да су чувени са своје мушке снаге и били су охоли што и ту славу проносе по немачкој царевини. Знали су да је Исакович био љубимац, као и цео Дунавски
Био је жељан своје снахе, невиђене лепоте и снаге њених удова ради, не очекујући у том греху, који ће остати скривен од света, никакве бриге, ни непријатности, каквих
Павши преко гроба, имао је, ипак, толико снаге да урлајући потрчи за женама и да се одбатрга до плота своје куће, расплашивши псе и овце.
Чинило му се као да та вест долази са неког другог света. Изнурен од брига за пуком, није имао снаге да се за женом ни заплаче.
капија и јахао на мост, на воду широку, пред зелене врбаке и велика небеса, рука му је висила, држећи сабљу, без снаге. Био је и то свршио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне снаге природе.
⁶⁴ А ако просипа воду преко прага, дете ће јој повраћати.⁶⁵ Земља, моћни извор снаге и плодности, такође може бити и извор зла за трудницу и њено дете.
Глобалне стратегије заштите од злих очију јесу: (1) склањање деце од опасног погледа, (2) ублажавање снаге опасног погледа, (3) скретање погледа од детета, (4) поништавање штетног дејства урока и (5) одбијање злог погледа.
“; „Из сваког пања не може се светац истесати“; „Какво семе онакиј и плод“). У схватању снаге и пресудног утицаја генетског чиниоца осећа се прилична доза фатализма („Што колевка заљуљала, то мотика закопала“;
се пружа малој инокосној, непотпуној (без мушке главе) или сиромашној задружној породици, која нема довољно радне снаге или новаца да плати најамнике да обаве неопходне сезонске послове.
Домаћин обично управља кућом и имањем док има снаге и способности да обавља свој одговорни задатак. Када остари, он предаје старешинство другом, млађем и угледном мушком
узрасту примерених радних обавеза, буди и јача код деце осећање самосвести, одговорности и поуздања у сопствене снаге.
у народу са изразитом борбеном традицијом несумњиво служе, као што су то запазили неки етнографи, испробавању момачке снаге, хитрине и храбрости.
читава група вршњака вежба у овладавању за ратовање потребним вештинама, оне истовремено имају и функцију одмеравања снаге међу појединцима у групи.
За њега Гете каже да је „највећи и најјачи од свих српских јунака, безграничне снаге, неумитан и збором и твором“.⁵⁰ Марко је страх и трепет за Турке и уопште за све насилнике, он је нада и узданица свих
“ Деца, слушајући песме и приче, са лакоћом савлађују реторичку вештину поступног појачавања интензитета емоција и снаге у току казивања, познату као градација.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЛАЖИ ИЗГОВОРЕНЕ ИЗ МИЛОСРЂА Тражим помиловање за оне који немају снаге зломе казати да је зао нити рђавоме да је рђав, за онога коме је жао човека истином унесрећити, за људе који лажу из
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бел Ами одступи од струњаче и, ухвативши залет, направи окрет у карикама. Недостајао му је још само делић снаге, онај залогај меса који боксеру недостаје да би извео последњи, одлучујући ударац у рингу.
до краја наједен, чак ни у најбеднијој посластичарници најсиромашнијег од свих сиромашних градова, тај пресудни делић снаге који је попут очајничког сигнала тонућег брода допирао из његове свести до његових тетива, које, мада су чуле наредбу,
поново задах беде и кварних зуба и схвати да је на смрт уморан од бежања; са четрдесет и две године не би више имао снаге да све то још једанпут прође и издржи. Био би лако побеђен и задављен.
Али он је ипак окретао педале из све снаге, само да некако побегне од сличних људи, сличних станова, вечера по тачно утврђеном редоследу… Било је већ три сата
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
угрожава самодопадљиву, трагикомичну крутост оног дела „праве” књижевности који је претенциозан, а без праве снаге.
не ишчезну, да се осете више као посебан укус, као оригинална осећајност, а да се тиме ништа не одузме од изворности и снаге уметничког дела.”12 На овој Калоовој тврдњи вреди се задржати.
ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила књижевне уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу се прихватити само зато што не задају тешкоће при читању.
Несретни, осветољубиви пољар Дане Терзија исмева снове детињства управо зато што нема снаге да их ослушне, да им се врати; наивност се сусрела са окорелим безнађем: Окамењен и нијем, дечак је остао сједећи
Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче. Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Занатлије, у својим чврсто организованим еснафима, показују много економске снаге, вредноће и моралности. Српски трговци у Будиму, Сентандреји, Коморану, Ђуру, преузимају у своје руке знатан део
Његова историја није наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за будућност.
Захарија Орфелин први то тражи, али са мало снаге, и сам се више служи црквенословенским. Човек који је први дао све разлоге за употребу народног језика у књижевности,
није успео, све радио као дилетант и химеричан дух, имајући лепих планова, идеја и добрих намера, али без ведрине и снаге да све то савлада. ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ Сасвим одудара од свога доба и ради у супротном правцу Вићентије Ракић.
тешким десетогодишњим борбама са Турцима, несигурна у своју сутрашњицу, Карађорђева Србија није имала ни времена ни снаге да изведе и културно ослобођење. Трудом придошлих Срба из Угарске учињени су први почеци културе у обновљеној Србији.
« На страну чињеница да има песника који су имали много више осећања и снаге, па опет су писали правилним језиком и разумљивим стилом, али ваља поменути да је Милутиновић такав исти не само када
Стил је силан и драматичан, језик богат, чист, афористичан, живописан, изразит, стихови збивени, метални, пуни снаге и израза.
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Његош је умро млад, када му није било ни четрдесет година, у напону снаге и зрелости свога талента, онда када је почео да ствара савршена дела.
Он је и песник националне енергије и снаге, песник народне душе, народни песник у највишем смислу речи. ЈОВАН СТЕЈИЋ Јован Стејић је један од главних угарских
Он ту тражи »да се народни језик диже на степен књижевнога достојанства, гди он показује и мора показивати више снаге, с прибавком нови или књижевни речи и више лепоте, с додатком писмене углађености слога, него колико и једне и друге у
За тако постављене велике задатке није било довољно снаге, и све се више сводило на речи и на почетке и покушаје. Али то не умањава значај овога покрета.
прошлост, и нови нараштај сав се окренуо слављењу историјске прошлости, налазећи у њој не само утехе за садашњост но и снаге за борбе у садашњости и вере у бољу народну будућност.
Милићевић, Вук - Беспуће
Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао
локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра и дана
Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа
које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' ћу им се осветити, Ао, мили побро, Док се само поприватим Своје снаге добро. Дегод коју дивну ватим, Дању или ноћу, Испритискат, ижљубити, Изгрлит је оћу.
Украј њега свуд Србињи беже, Ал' он напред главе турске реже, Секао је док трајало снаге, Посекао четир љуте аге, Ал' му снагу узе бесни Руста, У прси му сасу зрна пуста, Устави му оно срце живо, Ох,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Има, значи, у кући неких кутака који „не раде“, непровјетрених. Нема ко, нема снаге, не стиже се. Дође нови најменик, а то сваком у кући донесе неку промјену и сад ти се ваља њој прилагођаваш.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Још мало, вала, па и ја да пролистам! Једва се докопасмо помало снаге, једва скунаторисмо нешто цркавице за нешто жена, а Хасанага не даде нам ни чалабрцнути!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Шта је о томе она знала. Она само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота. Даде ме у школу. Учио сам се прилично.
— Не! — И побеже. И од тада се ти преобрази. Сам ти ход постаде опрезнији и мекши. Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...
Цела кућа мирише на чистину, влагу и опраност. Па и она сама, мајка, откуда ли јој толико снаге? Ради, а као да не послује. Не осећа умор.
Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне! Не звоне, него некако тихо, издалека, као свом снагом и на све стране брује, колебају се.
И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди. А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији.
што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене готово искуване снаге, очајно је ућуткала: — Ћути, нане, молим те!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
чврсне и протка јуни као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану; снаге истоврсне Напете некад твоје конце држе; Сад пуштају их бестрасно, све брже, Док простим падом пониреш у замор.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Онако, са везаном краватом, кеве ми, више личи на шефа сале него на себе самог. Улога му се састоји у томе да из све снаге лупа по сиротој писаћој машини, као управо креира, јер, за име бога, маман има мужа — Писца!
(два пута два метра), о, како би дете у вечерњем перју збрисало из овог лажњака — филма да има храбрости, да има снаге— али шта ће причати сутра варош?
Кеве ми, бранила сам га из све снаге, без везе! Сачекали смо, дакле, да нам се месечари приближе на свега пет метара, а онда осусмо ћорцима, који, богами,
И тако када су месечари сасвим лежерно наишли на наше пушке, мислећи да смо већ одавно отперјали, ми запуцамо из све снаге, а када нам нестаде метака, навалисмо леденим грудвама, пуштајући индијанске крике као на филму.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Фрулу, коло, студенац, крчаге (крхотине!) Брег именом чува. Разабравши, на измаку снаге, шта се ваља, шта котрља, кува, он разигра успомене наге по водици кад мрак се изува.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба. Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!
“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Као ти, рецимо! — рече онај насмејавши се. — Као ја. И кад буде видео девојку неће имати снаге чак ни да је пожели. Јест као ја. Ако би требало родити се понова, и ако би ме питали, ја бих рекао: Не! — Иди цркни.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне довели стране од безверја пијане, од снаге зелене, да мрамору гриземо бедра, да батинама кваримо планине, да стада луда по мору терамо.
кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Маса понесе и мене, размакнух лактовима, а онај дебељко налегао на моја леђа, и запео из све снаге. — Ама полако, човече! — Само право и гурај — вели он и запиње још јаче.
Виче командир да се склоне, и грешне коморџије притисле коњиће из све снаге уз врзину, да их не закаче топови. Ипак се један коњ обурва и паде међу запрегу, одакле га једва извукоше.
Више се није могло даље. Људи су већ без снаге и даха и, како стадосмо, где се ко затекао, легао је и заспао мртвим сном. Сунце је излазило када ме је неко повукао.
Али се „Ескило“, рудни коњ, пропе, из све снаге запе и повуче сам топ, а потом устукну назад. — Рањен је — викну неко. — Испрежи! — Терај док не липше... — Маррш..
Сачекали смо најзад непријатеља... Борбе нису биле оштре. Неке чарке, испалимо по који плотун, као да кушамо снаге. Увиђамо да им главне снаге нису још пристигле, а нарочито тешка артиљерија.
Борбе нису биле оштре. Неке чарке, испалимо по који плотун, као да кушамо снаге. Увиђамо да им главне снаге нису још пристигле, а нарочито тешка артиљерија.
Једва израчунах: четрдесет и три часа. А треба издржати још целу ову ноћ и сутрашњи дан... Снаге немам ни руку да дигнем, тело се клати и ја наслоних главу на врат коња...
Застадоше, договарајући се нешто. Приђох. Видела се растресита земља... Као да вири из ње нека дашчица. Сагох се. Али снаге немам. Војник је извуче. Обриса је о шињел... Нека слова... „колић“... Презиме: Ах, Никола Николић! „Ту је“, викнух.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ха, пијанице једна, ти ли си то ? Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге. Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.
Хоћеш ?... И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре. Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.
паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге. Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.
се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.
И ти, смраду један... И опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко...
Љубица плану. У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината. — И ово је, знам, ваше масло !... Платићете !... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.
Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење .. Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо?
И ови измирени другови, видевши колико су заостали, прегоше на посао из све снаге. Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Ко је пуцао? ТОМАНИЈА: На месту су их побили! Из машинке! СИМКА: Кога? БЛАГОЈЕ: Ко? ГИНА: Ја немам снаге ни да питам! ДАРА: Има ли у овој кући чаша воде? СИМКА: Ко је у кога пуцао?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Варошица је пуна женских чиновница Врховне команде, које се зову „помоћне снаге“ („Хилфскраефте“) а које су младе, лепе девојке, доведене из Беча и Аустрије.
Он је лош ђак Мештровићев. Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак.
И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи. И тако без снаге владамо светом, у јесени благе. Помешали смо љубав и облаке, а судбу нашу са лишћем и биљем.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он поче од муке да скаче, да ђипа, да се врти око себе, да се стреса, напрежући се из све снаге да отресе перје са себе, али узалуд! Онда подиже очи своје к небу. — Боже, Боже, шта учини то од мене!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом. Тако је чудновато она увек говорила. Бог да јој душу прости!
Колба су јахали још пре десет година — вичу из друге групе. — Сад се јављају млађе снаге, а за старе нећемо да знамо више — вичу из треће групе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
све што му је на души, видело се да има код нега спремљена још црња и грубља реч, али он још не налази довољно снаге у себи, ни довољно повода да је искаже... Он стоји као запета пушка, па ако ко други помакне обарачу — он није крив...
— — О Боже, учини чудо !... Моја мила дечица !... И он трчаше из све снаге, а за њим иђаше све ближе и ближе са грувањем и треском ноћни воз. Одјекну писак кроз ноћну таму и воз пројури напред.
— Ујаа!... викну Марко и обојица повукоше уже из све снаге и полетеше у висину скоро до самих греда. Звоно стаде. Тако поновише још два пут.
Неко мора звонити, па што да не звони он, кад има још снаге!... Однеше поп-Косту. Марко му одзвони последњи опроштај ...
А он мора сам заљуљививати... Али како ?... И он повуче за конопац из све снаге... Далеко одјекну самртни весник, задрхта миран јутрењи ваздух од његове грмљавине и стаде се таласати под топлим
Он се предао овом страховитом ненаду, јер не осећаше у себи довољно снаге да се бори са њим. Па ипак беше једна мисао, која се још с првим знацима несрећне болести јавила, која га није
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. — Ај... зар већ свануло! А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!
— Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У дане претпролећне, ничије, благе, Који чекају годину да моћно гране, Она и мртва нађе снаге Да цвећем окити своје ране, Цвећем које неће донети род... Лежи, у трави, као насукан брод.
Али непријатељ је био јачи, биле су му јаче Снаге, које је спремао одраније. Српски сељаци (они су тада носили шајкаче) Морали су да се повлаче Пешице, преко
Деда је слика немоћи наге: Све му је преслабо и премало! Толико је огорчен, да нема снаге Ни да се разгалами како би требало. КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ Деда је стар: осма декада!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ношене тим струјама, а често и јаким ветровима, јегуљине ларве пасивно путују, немајући снаге да се и најмање одупру снази тих природних сила.
Она тада постаје много прождрљивија, као да предосећа да јој треба прикупити што више снаге и на себе наслагати што више резервне хране за то путовање.
Њихови мишићи још раде и оне се крећу, али немају више снаге за јаке електричне ударе«. »Борба је трајала око четврт часа; тада су се и коњи умирили, али су им очи још изражавале
и сувише расплињавају и дефинитивно губе своју дотадашњу индивидуалност у погледу температуре, салинитета и продорне снаге.
и производи врло јаке океанске струје, док на источној страни то није тако, па ту и нема струја ни приближно онакве снаге као у западној области. Атлантске океанске трансгресије играју важну улогу у животу и кретању океанских организама.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо. Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо? Виђаше ли како стријељају, кâ се грâда вјешто изиграше, како хитро грабљаху
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се
у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.
И онда тако сваки дан. Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене
Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав | обучен у свилу и чоју. Миришу му хаљине од његове развијене снаге. Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.
И онда њега уводе. Он прилази. Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго... Зато је она ту самоћу увек волела.
Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња да никада Софка, и толика и таква лепота,
Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине. Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.
приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.
Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао. А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце
је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него њен
и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући. И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.
Чак почеше деца долазити и рађати се. Али каква деца, какав пород! Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбулија. Али то њу није изненађивало. Све јој је било тако јасно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И док муком ћути моја мала соба, Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног дневног
Тада је срећа била чиста, проста, Задовољство које не наноси гриже; Било је снаге што из сплина диже, Љубави, страсти и нежности доста, И пољубаца, пољубаца много...
И само гнев празан покаткад се пени. Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка, трагична и јака. Све је сад друго.
Прво снаге, воље, полета, весеља, Затим наде, вере, љубави, обмâна, И најзад другова, старих пријатеља, Нестаје к’о магле зором
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Прва помисао, видјевши га, била би: чудне мушке снаге! А затијем плијенило би ти поглед његово лијепо лице на коме одсијеваше јунаштво и доброта.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Крај све своје патријархалне каквоће и уз појаву честих општих места, народно говорништво има не ретко узлета и снаге, развибриран тон реторства, а одликује се и згодно нађеним реченичним обртима, уз обиље поетских украса, а зачињено је
— Да будала зна да је будала, двије би памети имао. — Више ваља драм памети, него сто литара (ока) снаге. — Више ум замисли него море понесе. — Кад би се све памети изнеле на пазар, свак би се своје машио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп Илијине парохије, младић висок и необичне снаге. Бјеше му име Стојан. Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.
Деца се згомилала у вратима и нешто весело довикују оцу. Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао без главе, раширених крила, не паде у снег.
зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у животу, и он сâм.
Па му је откопчала чакшире и гурала руку међу његове бутине, укочене од страха. Да је имао снаге, он би побегао. Узела му је руку, без речи, само је брже од краве дисала, и чинила његовом руком све оно што је својом
њему је од тога пошла крв, чуо је како пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод мишки, крв је линула, у мраку су светлеле велике кравље очи, шириле се, па су постале једно око, и он је
Једне вечери, само је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и сам багрем закукао и
— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму. Тек касније, у сутон, поче да се разбистрава Аћимово бунило.
по узглављу од сена, нож је испод главе, осећа га, види, чује му глас, шкрипав у ребрима, крцкав у хрскавицама, а нема снаге да га узме и палцем опипа оштрицу. ...
Он је ћутао не покрећући се. Из све снаге му зари прсте у раме. „Ала су ти јаке руке! Као канџе“, рекао је Тола, с муком савлађујући грч на лицу и јаук.
у Ђорђеву собу, а он је гонио да леже на кревет, мучећи и себе и њу, чупајући из четрдесетих година све грчеве мушке снаге.
Њени лаки кораци пређоше му врхом срца. Ипак, постоји један излаз: ракија. И ноћ мирише на ракију. А снаге има за петнаестак корачаја до бачваре. Пут води тамо одакле је јутрос изишао кад му је она отела ибрик.
Она се окрену к њему, преко паса пресечена месечином. Притиснуте уз бокове, беле јој се песнице. Лице у сенци. Имаћу снаге, понавља у себи. Мотри је неколико тренутака док се не прибра да ишчупа из себе: — Ја знам да ти дете није од мене.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
При погледу на ситно, измршавело створење присутни су и нехотице узмицали. Девојчица је била тако слаба да није имала снаге ни да устане ни да заплаче.
»Можда их није ни било?« — помисли дечак, па задрхта: »А шта ако се разбио неки брод?« Потрча из све снаге ка заливу. На таласима су се њихале само беле кресте пене.
Ватра ми је у стомаку угашена, али глас се буди! — Троглавац отвори троја уста као три пећине, а дечак потрча из све снаге.
Дечак задрхта. »Да би се До песме дошло, требало би убити птицу!« — присети се, али није имао снаге да је убије. — Шта вреди што сам прошао кроз Златна врата? Шта вреди што сам довде дошао? Не могу те убити, птицо!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Умео је и да даје и да одузима: снагу, власт, моћ. Јеврем је узимао само од те снаге а увек се, у себи, љутио на то узимање. Није вредело.
Из гледа тако уморан и, у расањеним Петровим очима, тако спарушен, без снаге, да Петар скаче, нуди хлеб и со, сир и препеченицу. Стојан мора да се одмори, да одмах заспи.
Ходање у ритама није било никаква нова улога, јер ни за какву улогу више није имао ни снаге ни воље. Вратио се да испуни дужност; какву, није знао.
Сав окрупњао од снаге, Милош је изгледао Стојану као неко који ће умети да поведе нови устанак. Као да је траг радости, заборављене, ошинуо
Још није имао ни седамнаест година и имао је снаге. Само, имао је и нешто што је одузимало од те снаге: кад је бринуо о себи, морао је, у исти час, да брине и о другима.
Још није имао ни седамнаест година и имао је снаге. Само, имао је и нешто што је одузимало од те снаге: кад је бринуо о себи, морао је, у исти час, да брине и о другима.
У сваком случају, имао је сијасет крупних послова а ти послови као да су јачали његове снаге. Тако се догодило да је 1. септембра 1808.
опажао, као да је у исти мах доносила и опасност и добитак а у ономе који би је угледао будила неке скривене унутарње снаге. Како је све више било оних који су је примећивали, то су се и приче о црној светлости све више испредале.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Очи су му пуне суза, Речи су му пуне јада, Он се сећа доба снаге, Он се сећа доба млаца. Он се сећа доба рада, Што га грешно, подло страти, Што се више никад, никад, Никад, - не
Вранче! ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо; Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си златне снове снив'о.
Да душу своју љубављу спасавам. Ја жену тражим, снаге и полета! Моја је љубав од овога света. М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом И
Немадох снаге да ускинем цвета, И сагох главу над његовим струком, А као вапај подземнога света Зајеца ветар помамним фијуком...
Ах, да ми није младе снаге ове, Што мрзи млаки нерад душе мирне, Све бих му дао, да не буним снове. Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су
О Роде! Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с душманима многим свуд једну борбу водиш...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
одлучише да се ноћу прикраду градским зидинама, убеђени да ће ту бити заштићени од домаха ђулади која ће, због огромне снаге Архимедових машина, прелетати преко њихових глава. Што Римљани наумише, то и учинише.
па га оставих у стаклени реципијенат из кога сам исцрпео ваздух, заобли се мехур тако, као да сам га надувао из све снаге“. „Тај свињски мехур казивао је више но каква дебела књига“.
То не беше прецењивање самога себе, но осећај своје властите џиновске снаге. Генију, какав је Њутн био, није могло остати незапажено колико његове властите способности надмашују качества његових
Кроз његове жиле текла је здрава крв, његове очи су се светлуцале, његов изглед био је пун снаге и самопоуздања. То је приметила његова родбина, а нарочито његова мајка, па и његова даља околина.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чело по коме су, испод шајкаче, неуређено падали праменови његове црне косе, па сам мислио: колико овај старешина, пун снаге и простоте, мора уливати поверења људима које води. — Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни.
постојан, истрајан као и то стење, човек у коме као да су збијене све неисказане патње и болови расе и све невероватне снаге њене издржљивости и величине.
А то што ти рекох, побратиме, чућеш. Има само двоје: не живети или побећи у свет. А ја још имам снаге. И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати.
И данас мирно гледам како ми жељену жену губави бакалин грли... И немам воље — ил' немам снаге да му се светим... — Стој! — грмну Никола са изразом дивље јарости и устајући. — Ти си то спевао, скоте!
Нешто пријатно до манитог заноса, неко слатко узбуђење које ми је уливало нове снаге, прострујало би кроз мене и заголицало би ме при сваком од тих случајних додира.
доцније чврсто је привезан за мишице; али он, нагнут унапред, гологлав, црвен као вампир и унакажен, трза из све снаге да се одреши и дречи на сав глас: — Живио престолонаследник а... а... а... Ђорђе...
Секулино разјари команданта у тој мери да га је, позеленио као јед, тукао до крајне малаксалости своје одмор не снаге. Тада му одузе коња и најури га.
За своју храброст Француз је највише снаге нашао у својој прошлости. — Је, л' то неко предавање, монѕіеур л'авоцат? — питају реконвалесценти што приступају.
И зато што постоје трећи који га посматрају, он је дао маxімум своје снаге. За њега и његову акцију публика је цондитио ѕіне qуа нон. Он хоће за сваки свој поступак оцену, иначе не би ни радио.
Дисао је тешко, убрзано, као да се с највећом муком пење увис, дрхтао је од неког нејасног, језивог страха. Без снаге, без храбрости, без власти да влада собом он није могао пронаћи излаз. Онда је покушао да се насмеје.
„Шта ћу“, мисли он, „ето и ја не бих хтео да сам такав, никако не бих хтео, али морам бити такав, немам снаге и нисам своје сопствено дело.
И то расположење што је тако, на све стране, распростирало читаве таласе моралне снаге и будило и расцветавало најнежнија осећања и најслађе снове, захвати и занесе наједанпут и чудно и саму госпођу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Треба побијати смрт, без предаха, свим средствима, на сваком кораку. Треба мобилизовати све људске снаге на ту мржњу против смрти. Јер у животу као да се и не ради друго него само умире.
И каткад је, усуђујем се рећи, та снага слабих јача и херојскија од снаге јаких. А што она практично ничему не води и више-мање ничем другом не служи доли својој самоспознаји — то је друга
Али ето, једнако као и она врста слободе, и ова врста снаге једина је коју прихваћам. Него, с временом бих се сасвим вјероватно био поколебао, па бих и ту моју „снагу” и
И какве је све снаге кадра да покрене, на какве је све подвиге или злодјела кадра да човјека натјера, какве ли квантуме зла да у њему
њихова попуштања (а редовно се тако чини), била би очита неправда: значило би да њима, који су уложили један већи улог снаге и супротставили један виши степен отпора, судимо строже него онима који нису били кадри да учине ни толико.
Само, невоља је у томе што треба смоћи тај први осмијех. А каткад баш немамо снаге ни за то. Ниоткуда да скуцамо тај скромни почетни капитал, тај први зачетак и квасац „животног тонуса”!
А ја сам каткад налазио снаге да признам и много теже ствари, па и такве које се не признавају без црвенила, али никад нисам нашао снаге да
налазио снаге да признам и много теже ствари, па и такве које се не признавају без црвенила, али никад нисам нашао снаге да изговорим ту кратку реченицу: драга, љубав је прошла!
Слутио сам да ту стоји моја болничарка и јако сам желио да је угледам, али нисам смогао толико снаге. Затим маска на лицу.
Дуго се спремам за тај напор, дуго прикупљам снаге. Па најзад одустајем. Налазим да је једноставније заклопити очи и чекати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.
Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим
Раста беше малена, али снаге необичне. Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.
Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку. Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он
Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.
зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар је, сиромах, из све снаге бежао, али га је смрт већ била готово стигла. У том бежању дође он и до оно троје деце што беху окамењена, па брзо
Онда и деца пусте смрт, а ова сад из све снаге појури за Петром. Кад је Петар већ дошао био близу оне земље, опази га она девојка и изиђе пред њега, да га одбрани од
Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо када сам ја, хвала богу, поодрастао; него дај да ми
— Ја, да сам тобом, — одговори му — не бих ни још за коју годину, док дајбуди стече мало више снаге, а и памети. — Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Немам снаге да се борим са временом, Да одбраним, да сачувам, не дам своје, Него гледам чега имам, шта је било: И све више, ништа
НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени. Ја знам једну песму као зима 'ладну.
И да све потоне. ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ Ја видим, збиља, да већ немам снаге Да волим, патим и да ишта желим; И не знам више за спомене драге, За пали живот са ружама свелим.
Тако је дошло сад и ово доба, Где каткад чујем грактање гаврана: И тада гледам изглед свога гроба, 'Ладан остатак снаге мојих дана. И како дише равнодушна злоба.
Велики понос, моја вера труне — Трунуће зато док имају снаге; Црни облаци видик рада пуне, Моја прегнућа и часове благе. Пуст живот гледам к'о владар без круне..
Још имамо снаге да се лепо снива, Покрета за шапат и пољупца глас, И страсти, у којој загрљај почива. Још нам срца крију измирење,
И тада, без страха, У свет их водим и спуштам код људи. Љубави моја, слико снаге моје, Живећеш са мном; са радошћу многом Украси себе и све дане своје; Ал' вама, дела непочета, “Збогом!
Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај плач долина? Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина?
Скупили се мали, Сви ситни и ниски, подигнути злобом, Пред страхом што иде, нагло, као вали Једне моћне снаге коју зваху робом.
Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал' страх даље иде, нагло, као вали Једне моћне снаге што је зваху робом.
И зачудих се откуд код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи благе, Осмех детињи,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Она је заиста била велика жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама и стекла многа тешка искуства.
До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку.
Данас користим обе руке подједнако али сам тада био левак и имао сам релативно мало снаге у десној руци. Због тога се нисам ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа
Успео сам последњим делићем снаге и онесвестио сам се када сам се домогао обале, где су ме и нашли. Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана
сам имао нешто конкретно - летећу машину која је имала само ротирајућу осовину, покретна крила и - вакуум неисцрпне снаге.
Може ли ико поверовати да се тако безнадежна телесна олупина може преобразити у човека запањујуће снаге и жилавости, човека који може да ради тридесет и осам година, скоро без дана одмора, а да и даље остане телесно и
снабдело одбрамбеним механизмом који је постајао савршенији са годинама и непогрешиво улазио у игру онда када су моје снаге биле на измаку.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.
Само чврста вера у бога и уверење да ће услишити молитве моје мајке, дала ми је снаге да савладам страх и да се храбро суочим са страхотама разбеснелог океана.
Све бих то издекламовао пред Билхарцем прихватајући његове исправке и улажући све своје снаге да сваку реч тачно изговорим. На крају, Билхарц је био задовољан.
Билхарц се веома обрадовао када сам му саопштио да сам одлучио да уложим све снаге да добро савладам класичне језике, како бих ступио на Колумбија колеџ.
време летњег распуста више нисам морао ићи на реку Пасеик да тестеришем дрва нити на Хакенсак поља да запињем из све снаге, како бих држао корак са искусним жесеоцима.
Како ће се неко снаћи и осећати у оваквом друштву, зависи једино од његове снаге и борбеног духа. Мађаризам у Панчеву и германизам у Прагу изазивали су реакцију која је деловала и на једно и на
младог срца била је одлика и једног и другог, па се и испољавала на исти начин: у атлетици која подстиче величање снаге и борбеног духа.
знање, као на пример, оно поштованог председника Барнарда, умањивало је тежњу студената да се сувише посвете обожавању снаге и борбеног духа као и другим активностима ваннаставног програма.
Следећег дана устао сам врло рано. Осећао сам се као ”човек пун снаге и оран за трку”, слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се
Следећег дана устао сам врло рано. Осећао сам се као ”човек пун снаге и оран за трку”, слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се
Имао сам практично само један поштен оброк дневно, али и он ми је давао довољно снаге за све ове моје активности и то у довољној мери. Зашто бих се и жалио?
учествовали у пројектовању и конструисању електро-магнетних генератора и електричних централа, извора покретачке снаге.
Ћипико, Иво - Приповетке
И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ. А како га с вида губи, све јој је тјешње у души, док га најпослије заклонише градске голети.
Осећа да нема снаге, зато треба их тужити суду. Никако друкчије но „по закону”. Првим четвртком он је, пошавши у варош, своју одлуку
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ратни вихор који је покренуо оне доње, елементарне народне слојеве, примордијалне снаге народнога бића, где се на непоновљив начин и пати и ликује, повукао је за собом и елементарне, исконске и предајне
омело, па сада с извесном тугом гледам на прештампавање једне историјскокњижевне скице за коју нисам нашао времена ни снаге да је развијем у први историјски преглед.
Петковић је, за своје пуне снаге, имао пречег посла него да сабира ове, нимало узгредне, узгредице. Значи, реч је о текстовима, по правилу, нешто
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софка је, кад је од тетке сазнала да је не удају ни за богатог сељака Марка, него за његовог недораслог сина, смогла снаге да, противно реду и обичају, оде оцу на разговор - да се успротиви.
Али са колико су танане снаге, управо тада, јунакињина чула постала осетљива за простор у коме јој се тело налази: и испред њега, сасвим блиско, па
рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме”.
Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго . . . ; „Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима,
А кад би јој рекао, / да сад, / од њеног страсног осмеха, / добија једна црвена биљка, / на острву Цејлону, / снаге да се отвори, / она би се загледала у даљину”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Соко. Али наступа кроз светину некако поткошено, без снаге и воле. Као да му је досадно, као да се од нечега стиди; у лицу је опет блед и снужден као да на души носи голему,
Није имао снаге да је одрече проти и кнезу. За кратко време је постао од Ивана Сефер, па Сефер буљугбаша и дошао у Колашин да под
Само једном руком беше поднимила слабину, стегла своја лепа старачка уста и из све снаге узмахнула да је не би страшан догађај поткосио. Из пркоса, онога што је кроз векове пламтео само кроз ређа тврда срца.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тело ј’ смртно, траје па дотраје, Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди. Јунак у гроб не носи оружа, Рука клоне, мач се другим’ пружа.
Шта ћу њему? И он има права своји’ — Постом нек’ се не претањи, Мрсом нек’ се не прегоји. Желуцу вам желим снаге, Нек’ савлада, нека свари Што му груну дипломате И извесни новинари.
Не велим да гинем од велике снаге. — Где је данас снаге без труна очаја? Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја.
Не велим да гинем од велике снаге. — Где је данас снаге без труна очаја? Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим.
Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим. Врати ми сличност да усним, док страва Тишти ми чело и ниче на столу. Она је део предела што спава.
Те звезде — с њима ко и без њих ноћ. О куло снаге где је плави дан ствар свака када има лековиту моћ и кад се рађа смисао умире ми сан у ваздуху кад се путеви
од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и
то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан мисли сунце И то је одбрана земље Колико је земље иза нас Толико је снаге у нама И то је одбрана земље РЕQУИЕМ И Моја је крв мој пут до тебе прелудијум То је земља авај понекад често понекад
Да сиђе са зида, рекао би: ово је предео који продужује љубав. 1957. АРИЉСКИ АНЂЕО Анђеле горки празнине и снаге, Кад указа се сунце какав није Свет, где невољан јаче ћу волети драге, Док плод посејан у паклу на небу не сазрије Ако
плове са воском у ушима, ти смело слушај како певају пустиње, док клече беле звезде пред затвореним морем и има у теби снаге која те распиње. Празнино, како су звезде мале! Твој сан без тела, без ноћи ноћ, придев је чистог сунца пун похвале.
љубав њихова сасвим очигледна Оне живе на рачун твоје комотности Све су лепше што си немоћнији А кад исцрпеш све своје снаге кад умреш Људи кажу: богаму какве је тај песме писао И нико не сумња у реч коју ниси рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам био за то да се остане и преноћи ту, али Н. је предвиђао да сутра више ни он не би имао снаге да крене даље исте носаче, а нове не можемо овде наћи.
Тај фетиш наређује да се иде жени да би се од ње имала деца која ће унети нове снаге у заједнички дух. Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА: Ох, шта ћу, мајко, или маћехо, Кад снаге немам, моћ ме издаде! Бар да га никад нисам видела! Бар оне ноћи не!...
нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не питајући старе године Хоће ли века терет страхотан Помолит кости снаге старачке... ХАЏИЈА: Хајд’ напред само!
Па шта је било?... О, муселиме, Без оружја је народ остао! Бадава снаге тврди мишићи! Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А међутим Турци су сигурно мислили; »Да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали онако изнурене и десетковане, и не би нам се дали
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да неко обори камен. Силуете људи указаше се. — Плотун, пали! — грмнуо сам из све снаге. Гру! — разлеже се сложан тресак из стотину пушака. Бомбе полетеше као светле искрице и проломише се експлозије.
Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе. Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук.
Влајко уздахну. Обема рукама дохвати ногу да је помери, али није имао снаге. Пришао сам му да помогнем. Он дубоко уздахну и погледа у таваницу. Споља је допирао цвркут врабаца и весео жагор.
Официри посматрају из даљине и не усуђују се да приђу, пошто „снаге нису уравнотежене“. Неки магарац, везан за дрво, поче да њаче. Брана притрча и подметну му коску под њушку.
Разуме се... ако намера успе. — Да ли ћемо имати довољно снаге? — пита Ћирић. — Свратио сам данас у дивизију — командир се окрете Ћирићу: — онда када смо пролазили кроз село.
— А, богаму! — изусти Ћирић. — Само да ли ћемо имати толико моћи и снаге? Ово је већ пета година како се из дана у дан трошимо. — Сад... учињено је све.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Али, одакле је заправо пошао, и са каквим књижевним наслеђем и оптерећењем, и са колико потребе, свести и снаге да их се било делимично било сасвим ослободи — питање је већ мање јасно а одговори на њега много мање једнодушни,
Песници ове Антологије, у своме непосредноме осећању живе вековне аустријске снаге, у своме респекту према трајности и нетакнутости те творевине, условљеношћу свога нимало безбеднога положаја у чврсто
Он једини имао је снаге да је наметне и стави на хартију без устручавања и колебања, кад му је год затребала (а знамо: није могао без њих).
и ове старе и старинске речи, из славеносербског заборава, могу још и данас имати боје, и оправдања, и довољно снаге; могу зазвучати сетно-старински — без плачевне и отужне сентименталности у којој су се зачеле —, иако се све чешће,
Ту стилску и идеолошку херметичност и заптивеност епохе разбиће тек Бранко и Његош: они су били живе снаге наших модернијих поетских могућности и актуелнијих националних потреба, и тек ће они српску поезију извести на шире и
Сви народи баш у вјеку јуношества свога, Пуни снаге и љубови, витештва свакога, Највише су и пјесана оставили красних, Всегда више умиљатих неголи ужасних.
Ал’ што племе у људству јуначко, И даров’ма од старине славно, Покрај духа, па и срца снаге, С опсенљивим чин’ма, Да на јави, к’о кад смртно спава, Са очију дремежа не стреса, Већ да жмире чами у немару
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Све беше пусто, немо, дивије... Док се на мору бура не диже, Растурајући бесне валове Големе снаге вољом дивијом По гневном челу мутне пучине — Претећи небу растрзала је Облака црних трудне утробе, Откуда после,
ЈЕЛИСАВЕТА: Никад! О, кнеже, кнеже, никада! Јер у тој крви бесне пучине Потоње снаге риком самртном Утону, Ђурђе, наша галија — Жалосни двори сина Ивова...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И пјесма рада и распламћеле младости, пјесма ускипјеле, необуздане планинске снаге уз оштри фијук косâ и српова разлијегала се силно, протегнуто, у врелом дрхтању бијелих облих грла, испод помодрелих
Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја!
Ту пјесну, ту велику пјесну запјевајте загрљени и ожалите погибију снаге моје и љепоте моје! Мали је Ђоко вас дуги дан прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на
гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и напијте се крви моје и снаге моје! Оснажите своја крила, па се високо под небеса дигните и крилите земљом и свијетом.
Ударише на пометеничке биљеге којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: — Помагајте, помете нас мећава! Забасали смо... Забасали смо!...
Још сам ја снажан, иако сам се родио некако кад се први пут почела трећина од народа купити; још ја имам снаге и кувета, иако се већ двадесет година немам чим ни на Ускрс омрсити.
'Вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, што сам и ово мало снаге очувô! Вала им ђе чули и не чули!... Види га, господине, види како њуши: шуште ли оклен курузи.
од непојмљива страха, суморности и туге која вјечито лебди и обавија ову камену и нијему престоницу минуле босанске снаге и моћи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЈА ХОЋУ ДА СТВОРИМ ПУНО СНАГЕ ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и
Ја хоћу да радим, ја тражим живота, Не плашим се борбе, у њу ступам смело. Ја хоћу да створим пуно снаге дело. Не плаши ме моја властита Голгота.
Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче?
Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан плах. (1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!
Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег у крв боду, где се очај јати? О, пошли муње!...
Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ) До примања хришћанства Срби су имали јединствену културу дуге традиције и снаге која је потицала из једнакости и сличности с бројним словенским племенима.
је успешан ратник и племенит витез, префињен уметник и неустрашив борац за хришћанску културу, човек велике моралне снаге, коју црпи из привржености своме тлу и историји свога народа. Тиме, а не небеском заштитом, он је јунак новога времена.
Таква су предања о Марку Краљевићу, његовој натприродној моћи, стицању снаге, одабирању коња, и његовим траговима широм земље, који "доказују" истинитост казивања о њему или о светом Сави и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.
Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.
да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак... Јак над собом. Себе да има у рукама.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г., па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно. Тако настаје земљотрес. Али земља ипак не пропадне, јер онда свети Петар прекрсти штапом, и г.
Е. Мајеwѕкі, Без и хебд. Wіѕłа, 14, 1900, 527—597. ИВА Бацхwеіде (ѕаліx хеліx). Ива. Због своје апотропајске снаге меће се у амајлије које се пришивају детету у капу (БВ, 27, 29).
је која биљка толико изложена утицајима злих демона, и, с друге стране, ретко је која биљка толико пуна нарочите снаге као к. (при чему се не сме заборавити да је, у Источној Европи, семе од к.
Кад се овце из планине врате кући, домаћин их броји л. или дреновом шибљиком (Врчевић. Помање, 50). Пренос снаге имамо свакако и у обичају да трудна жена носи у недрима лешник који, кад се породи, меће у воду у којој се дете први
Ловор, ловорика. Јак апотропајон, од кога беже вештице (Караџић, 3, 1901, 187). Свакако због његове антидемонске снаге, и бадњаци и чеснице ките се л. (Вук, Рјечн., ѕ. в. бадњак; ЗНЖОЈС, 20, 36).
Ћипико, Иво - Пауци
Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге. Гдје ће је утрошити? Жели свим срцем да се разгали.
Наочи био би рекао, Раде се већ замомчио; иако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан”, вели се. Али се цура превари.
ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде око ње као дијете око своје мајке.
Плати и оде. Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. Дуго је тако стајао.
Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа. Млад виноград, у напону снаге, модри се као море. Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо. Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и да изађем из ове мемле у којој се гушим.
Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди. Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао.
„За ово треба буре“ — говорио је и задовољно се пљескао по големом трбуху. Од мила су га прозвали Јаки, због снаге, а можда због тога што им се име Јакос учинило претерано страним да би тако звали човека кога су волели као свога, па
Многе снажне и младе људе смо сахранили на брзину и плитко, нисмо имали снаге да се око њих сувише мајемо, а и вода је била свуда около, за тили час би испунила раку.
Зар ће ови избезумљени болесници, окренути свом својом нутрином ка болестима тела и тегобама душе, смоћи снаге да га виде у његовој несамерљивости? Дадара Коњи нам тону у житку каљугу до колена.
од нас подносио дуго време на Кули, то време без рата, шугаво, досадно промицање дана у ленчарењу и залудном расипању снаге и воље. Рат му је био одвратан, али мир још одвратнији, омрзао је кретање, али још више непокретност.
И људи су посивели и омршавили. Убила их је туга за упропашћеном имовином. Ишчезле су из њих снаге и живахност при погледу на разрушене колибе, однете ограде, опустошена поља.
Прохоров Христос је бог. Он се готово удобно сместио на крсту, удови су му пуни снаге, и чини се како би могао, кад год зажели, ишчупати клинце из својих дланова и табана, сићи одозго и протегнути се као
Господе, дај му снаге да отрпи. Улиј му је у данима његовог искушења, не дозволи да тај млади дечак потоне под налетом сопствене жудње.
На западном бедему, на којем је и капија с две куле, поставио је главне снаге: двадесет копљаника, десет стрелаца и седам каната са облуцима.
Уопште се није о томе радило. — Ти си издајник! рекао је Дадара мирно. Немам снаге да поновим шта ми је све рекао. Укратко: оптужио ме је да сам спреман да предам тврђаву и читаву жупу моравичку
старачкој обневиделости не може да види како се вода свуда разлила и како његова уздрхтала млитава рука нема више снаге да је обузда.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе. Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас. И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
писане речи „уз коју ваља у мислима небо разапети“, но држите да су те њене слабости у исти мах и извор њене снаге. Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа.
И Ви сте, јел’ те, на његовом изнуреном лицу приметили да је на ивици своје снаге. Шта га вија тако бесомучно? Дојахао је са југа, са рта Сунија, да ваљда саопшти у Атини какву важну вест, донесену
И мој цео интелект то је постао. Мој спри је јурио из све своје снаге, провлачио се хитро кроз најгушћи математски шипраг, прескакао поноре; савлађивао све, препреке које га данас ометоше
Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге. И онај воз који се пење стрмом трасом семериншке железнице покреће Сунце.
Оно је депоновало, давно, пре неколико стотина милиона година, један део своје снаге у биље, да бисмо ту снагу, претворену у камени угаљ, могли употребити за наше машине.
Сунце ствара, и водене снаге, бели угаљ, јер оно без престанка уздиже на Земљине висове вода која отиче опет у дубину.
Но тај број задивио би Вас само множином својих цифара, али Вам не би дао праву слику Сунчеве снаге; зато ћу Вам ту топлотну снагу предочити на други начин.
Већ мојим првим пројектом начинио сам извесну сензацију. Тицао се искоришћавања водене снаге на једном месту ердељских Карпата.
Осећао сам да сам се прерадио и да је превазилазило моје снаге да, у исто време, служим и техници и науци. Морадох са једном од њих раскрстити. Али са којом?
Будућа техника биће у стању да пламен замени електрицитетом, добивеним из атмосфере, из водене снаге и снаге ветрова или из саме топлоте сунчаних зрака, али ће се наћи у тешкој кризи, јер ће и сви ови извори енергије
Будућа техника биће у стању да пламен замени електрицитетом, добивеним из атмосфере, из водене снаге и снаге ветрова или из саме топлоте сунчаних зрака, али ће се наћи у тешкој кризи, јер ће и сви ови извори енергије бити до
Ту је претстављен на кулминацији своје снаге и развитка. Идући даље, степенице се спуштају на доле, и на свакој од њих претстављен је човек у разним, све старијим
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„И зар сад моје најбоље дете да носи у себи крв оног старца који већ ни за мене није имао снаге да се родим здрав и јак као и други свет.
Гос-Тоша нарочито у предвечерја није добро разумевао своју младу жену. У њој је кувало; снаге њене су радиле како би је што боље спремиле за све тежи задатак.
Храним и браним децу која нису моја. Не знам понекад за шта Бога да молим. Да ми да снаге да ону земљетину, што лежи као нека породиља, да је шчепам и исправим, и начиним од ње брда и планине!... Ех, Боже!
Могу ја и сама да путујем, ако ме пустиш. — Госпа Нола је упрла очи у Јулицу и чекала. Мирно. Враћале јој се старе снаге, борбеност и одлучност. Јулица, збуњена, дигла поглед и закачила га за икону над постељом госпа Нолином.
Она говори о деду и оцу, о томе како су старином с планине, и како је у њих било снаге и лепоте ако не богатства. И како је судбина хтела да она дође у равницу и на велико имање...
кад хоће. — И кад може, госпођо Лазарић! — Јесте, кривуда у њему нешто, али је још млад, а Нола још има снаге да се с њим понесе. Не дам да га Шваба осрамоти и да и мене осрамоти, разумете ли!... Погледајте их кад заједно иду.
Наочари носи од десете године!... Опростите за реч, господин Јоксиме: троје су га родили, па опет нема ни снаге ни лепоте. Гњецав, сладак, послушан, покоран. Уф! Ко и сва ова земљетина. Ово није земља, ово је швапски милихпрот!
— Нисмо много пили, а нисмо ни много лармали. Под амбаром на слами смо пробали да играмо коло, али снаге за коло није било. Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина.
Помози Боже! Пава пије, нас две ћемо добро јести, па ће ваљда бити снаге да сачувамо Тодорово имање. — Ту госпа Нола дубоко уздахну. — А знаш ли да га једним делом већ нема? Крњи се.
Знате шта бих рекао, господин Јоксиме: у сравњењу с јеврејском расом, ми Славени смо лишени не животне снаге, него животне глади. Оно што философија зове енс аппетибиле.
Јеврејин с глађу и апетитом зарађује новац, негује сина, чува расу. Да, прво та животна глад, па тек онда снаге и потенције...
Не умем ти казати шта ће значити за мене губитак те жене, тог учитеља и добротвора мога. Извукла је она из мене снаге које ја не бих никада извукао. — Пре подне Павле је остајао у бироу, а после подне је писао.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се, падајући, преврћући се, ломећи успут ноге, руке и ребра или остајући насред пута онесвешћени од исцрпљености снаге? И кад још на тој стази замислите све оне силне препоне, намештене и удешене искључиво зато да тркач скрха врат?
Војничке старешине троше врло много и снаге и времена на то корисно звање, тако да код војника равнање постане права навика, па ипак, кад изађе у живот, не уме да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!... Упните све снаге, да се одупремо непријатељу још мало...
А и сами виде да за овај моменат отаџбини нема спаса. Треба имати моралне снаге, па не подлећи искушењима... — Ја налазим, господине потпуковниче, када би се извршило стрељање једно десеторице, ред
Јер иначе, открили би наше намере, те би онда Бугари навукли још веће снаге. Моја је команда у року од двадесет минута била: по десет, разорном гранатом, по десет... по десет.
У ногама осећам неки неодређени бол, као да ме неко боцка, па не знам да ли је то од жеравице или мраза. Снаге немам и, чини ми се, као да пропадам кроз оно грање у неку таму и понор...
Неки би трчали, не би ли се мало загрејали. Али нису имали снаге за такав напор. Шаторска крила била су поцепана, те војници нису ни покушавали да их разапну.
Сви се притајили, само је ветар фијукао. Застао сам збуњен због своје снаге и здравља. Можда им због тога изгледам пркосан. Али у њима као да су утрнули осећања и сазнање.
И музика засвира. Лука стао иза бубња па удара из све снаге. Капетан Бора диригује. Капетан Војко се зацрвенео у лицу, смеје се гласно и испија наискап са једним Енглезом.
Горе над нашим главама одјекују пуцњи пушака... Људи и животиње су у пуном напону, готово на измаку снаге. Још нас једино задржава нада да ћемо се сад, наскоро, извући из овога пакла.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”И пловићемо дуго овако; видиш ли!“ И тако увек река носи један леш И душа би могла, али зар би имала снаге да га напусти...! ... На високој планини бор зелен.
куд да се бацим, гле, само Смрт; и Смрт, и Смрт, и Смрт; Једну реч пронађох силом, беше то: врт, Подлегох тада без снаге: знам, ти дође ко слик на Смрт.
Кад се пробудих, видех га чак у углу, Укоченог, бледог, раширених очију како ме гледа, Да имах само снаге, подао бих се руглу, Толико мучно беху његова уста бледа.
свем, што је длана светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра, бојиле хлеб и Вино, И оно што сваког месеца примах ја од те драге.
Убих и њега, и другог њега, и опет њу. Рекао си: уби; ја немам времена, вратићу се! Ниси имао снаге; заборавио си! О како си леп, ти си најлепши заиста од свега што сам сазнао!
ПРЕВОДИ ПИЈАНИ БРОД Како силажах онда ленивим Рекама, Ја не осећах више вођство аласке снаге: Пискави Јукони сматрали су их метама, За обојене греде приковавши их наге.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— летела је Капљица мучена сумњом је ли Цвет чуо њене речи, или је остао доле без снаге да се одбрани, без могућности да се нада.
Ко би знао да ли би из ње икада и изашла да нема људи који освајају врхове планина. Један од њих, већ на измаку снаге, запали ватру на леднику, ослободи се Капљица и полете увис. Сребрна и лака крете Капљица поново ка пустињи.
У сјајном Царству само су овде блејале, покорно сагибајући главе, а папагаји крештали из све снаге: — Микики—Мики-Но! Ако су живи, сигурно то креште и данас.
Реч сам дао: смејаће ми се људи. — Па добро! — хладно га погледа Златокоса. — Да видимо: има ли срце снаге колико уста причају! Моја прва жеља је твој — мач!
Свуда около њега пенило се и комешало море. Покуша Маријан да се ослони о лакат, да се дигне али није било у њему снаге ни колико у камену воде. Паде дечак поново на дно чамца, стално мислећи на забринутог деда и заробљену рибу.
Паде дечак поново на дно чамца, стално мислећи на забринутог деда и заробљену рибу. Да је само имао више снаге и начинио већи отвор измицала би Сребренка опет мрежама и бродовима... Да је... Али, куда то лети његов чамац?
у утроби планине, сањао и у сну своме растао, толико порастао да је морао на површину земље изаћи, или се од сопствене снаге угушити. — Гле, силеџије! — рече стена кад извор јурну да кроз њу пут пробије.
Али, надзорник градње посла поруку да већ и досадашњи начин градње превазилази снаге градитеља. — Шта мисли надзорник градње? — рече Царица. — Докле цареви допуштају нечију дрскост?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну црне драче... У њој су снаге, у њој твоје силе. У њој је лијек за срце што плаче, У њој се врела наше крви лију, — У ту крв свету упи' жиле
снажним лете искре крупне Кô да се метеор расипа у ноћи, И он, с тешким маљем, у овој самоћи, Изгледа кô символ снаге недоступне. Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје физичке и духовне снаге да се одржи и испуњавао таму свога живота јарким фантастичним сликама жуђене победе.
То је разумљиво кад се има на уму да је стара држава под Душаном дошла до највеће снаге, а под Урошем се распала. Додуше, представа о снази Душановог царства у песмама је врло магловита.
Милошева јунаштва су производ народног поноса и народне вере у сопствене снаге. Милош је имао да покаже Латинима „старим варалицама“ и уображеним господичићима и свима другима за шта су све кадри
Али је ипак на самртном часу имао снаге да своме убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се роди јунак и човек сличан
остављен од пријатеља, напуштен чак и од своје жене, сам у непрегледној турској војсци, он је нашао у себи довољно снаге да савлада грдосију Влах-Алију и да опрости неверној љуби.
Али тај призор није га поколебао; напротив, дао му је снаге да намах и потпуно прегори живот. У једној песми са Новог Зеланда речено је ратницима: „Ако желите да увећате своју
Можда би се могло примити следеће објашњење. У доба када је живео Марко, турска сила је била у напону и није било те снаге која би могла да је сруши.
Турци су били у земљи, њихове снаге су биле неизмерне, за дуго време на промену тога стања није се могло ни мислити. Према томе, народни певач био је
По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге. Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска надмоћност. То је само у два-три случаја.
Међутим, Марко нипошто не спада међу обичне пијанице. Јело и пиће су извор његове огромне снаге. То је сасвим природно.
Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града. У хајдучким — и ускочким — борбама прекаљивале су се народне снаге. У тим борбама расла је народна вера у победу над вековним душманима.
Он често шета „по бедему и по метеризу и слободи сву дружину редом“, испуњава срца ратника поуздањем у сопствене снаге.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Спазили су ме! — сину му кроз главу, док је наслијепо, из пуне снаге, ломио кроз млад честар, а онда одједном читав крај око њега тресну се и заглуши га снажним пуцњем. — Трас!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дубоке залази, ама где уђе, ту се и стани, теке га нестане а не затреса с подрумом зашто спред више духању нејма снаге.
Опет и бољма се уплаши, те ето, већој морској дубини преодоле са слободом својом, а од мање ветровите се снаге препаде! Ето, таква ти је човечаска слаба и спузљива натура!
Чује то цар Ираклије што се чини и зло се од земље му пери. Худи у срдцу и дерти се, ал’ не зна што да чини; толике снаге нејма да иде супроћ њега бити се, а јако онда изнова и постао бијаше на грчко царство по мучитељу Фоки, што је царство
Зашто туштена је силесија њих по пољу и око града. Ал’ сасма бијаху омалаксали те ништа од њих не има снаге. Посукаше се у своје галије и одоше морем на своју страну. Ал’ не допреше до своје земље; путем се изтопише.
своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и видећеш грешну двоколицу да претиче сву правицу; не од своје снаге него од брзе јачине друга ти ниско гледања свога укора, а ону пак натраг остајућу, једва се вукући не зарад слабиње
Врх натуре ми реч издајеш, а сконе не исказујеш, чудно ми је за то. Гаврил О, пречиста, што је теже од снаге, то се само види да се не може поднети. Ни пак који посао бољи из руку коме боље излази сврх умља му.
Ама јоште пристрепи поступати одвише што је сврх твоје снаге у то се уплетати, зашто што је што повише од наше памети обучавање, из тога тек један инат и парба излази а друго
Најпосле кад видех а не могу се проћу јаче снаге обдржати, та и прегнух се на једну страну круто и савијено, кад ме надбори и привуче к себи страва голема страха за