Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Затим изиђе Ђошина мати, отера пса и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља. — Хвала, снао, — рече Сремац, тргнувши своју суву руку, — хвала ти! А је ли Ђоша на дому?...
— После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом? — Чуо сам, снао, да имате промрзнута кромпира, па бих рад био да купим... Добар ће бити за краву!... Ал’ кад није Ђоша код куће...
А кад је изишао из куће, а он се онда нешто сети... — Да!... Нисам те ни питао, а шта те кошта тај кромпир, снао?... — Па шта ти даш, чича... Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!...
— Узми, снао, мени је од потребе, ако теби није... А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... И он погледа у дирек о
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
УГЛЕД 8. МАТИ С ДЕВОЈКОМ, ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА (приступи проводаџији, па га пољуби у руку). ПРОВОДАЏИЈА: Жива била, снао! ОТАЦ: Послужи, Јулка, наши гости слабо пију. ПРОВОДАЏИЈА: Стиде се, то јест, ха, ха, ха!
(Она га пољуби у руку.) Сад морам да идем зашто имам, то јест, јошт један посао. Збогом, снао, то јест! ДЕВОЈКА: Службеница. (Проводаџија одлази.) ДЕВОЈКА (сама): Ју, благо мени!
МУЖ (проводаџију): Напоље из куће! ЖЕНА: Чекај да му кажем како ће свет варати. (Подражава му.) „Охо, снао, гле каквог сам ти момка довео; да видиш док му у кућу уђеш; хе, све је пуно и красно!“ Је л’ ово та фаљена кућа?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Већ не знам, како ћу. ЈЕВРЕМ: Хе, хе! Јошт је стари Макса. Снао, он је џандрљив, а са џандрљивим човеком не можеш другојаче, него пустити га нека бомбардира, али не излазити из своји
МАКСИМ: Кувати се неће! СОФИЈА: Али ја оћу! ЈЕВРЕМ: Право, снао! МАКСИМ (Јеврему): А шта ти ту? ЈЕВРЕМ: Кад командант не разуме команду, онда се место њега поставља други.
ЈЕВРЕМ: Опет ја ћу плакати! И не заслужујеш да ти скоро дођем. (Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша. Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.
(Одлазе.) (Завјеса) ДЕЈСТВО ВТОРО 1. ЈЕВРЕМ И СОФИЈА (ступе) ЈЕВРЕМ: Е, снао, како испаде баталија? СОФИЈА: Доста свакојако, но како сам се надала, опет добро.
ЈЕВРЕМ (смеје се): Зна Макса, немам ја бриге за њега. Дакле, снао, чула си лозинку; само куражно! (Одлази.) МАКСИМ: Шта те је опет сад научио? СОФИЈА: Ништа.
Научен је, што ће. СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите. НИКОЛА: Право кажеш, снао. Него, Маго, гледај да те види писар овако обучену, не би ли ми коју кукавицу и ти привредила.
(Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао! ЛЕПОСАВА: Дадо, и мени од тога једну аљину.
ЈЕВРЕМ: Шта, снао? Трактат је потписан и не сме се кварити. СОФИЈА: Оставите, браца Јевреме, видим, да ту не помаже ништа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи. Код нас би сто пута побегла. А она јок, као да ме чика. — Помози бог, снао, кажем ја. „Бог ти помогао... А отклен си?“ — пита она мене. — из далека — велим јој ја и прилазим све ближе.
Гле... помислих, чекај да „профитирам“ нешто, док није наишао командант. — Па овај... — питам је ја — је ли, снао, богати, теби нешто није добро. — „Вала богу, мени ништа не фали.“ — Како ти не фали, кад си болесна?
Поред пута угледам силуету коњаника и чујем глас потпоручника Александра. — А, је ли, па... како ти, снао, без човека? — Е, шта ћу, кад се мора... Ја се наједном раздремах. — Ех, не мора се, него тако ти хоћеш. Ето, овај..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је било ноћи у поноћи, ал' завришта Дамјанов зеленко, пита мајка Дамјанове љубе: „Снао моја, љубо Дамјанова, што нам вришти Дамјанов зеленко? Ал' је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?
Узе руку Југовића мајка, окретала, превртала с њоме, па дозивље љубу Дамјанову: „Снао моја, љубо дамјанова, би л' познала чија ј' ово рука?
Мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато!“ Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара!
Стоју мајка већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато! Ко ће стару дочекати мајку? Ко пред мене стару ишетати?