Ћипико, Иво - Приповетке
Док је тим послом била забављена, још је живила у нејасноме снатрењу, али када је потребно за пут приправила, поче да поима боље свој нови положај, и чим се више примиче дан одласка, већа
А ипак чезне за њима: само да их гледа, да изблиза у разговору осјети њихов мушки дах...и пушта маха мислима и снатрењу што је још Јаче поджиже.
Али сада, у друштву с њим, не осјети ни слатке туге, ни сласти у животу, и није се могла подати бесвјесноме снатрењу ни усрдноме познанству са засјенутом увалицом.
А више се и не заноси, онолико као прво, у снатрењу. Кад остане сама код куће, а то је често, пошто посвршава свакидашње послове, пође од куће доље у увалицу и сједи у
Ћипико, Иво - Пауци
И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу. Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.
Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.
Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. Уто друштво на мазгама изби на равницу. Он се трже и погледа пред себе.
И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио. И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране