Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кућа му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу. С леве стране поток, а десно лужина... У Николе лепа снаха, још чудније! — Па, вели, откако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође...
Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Све се искварило!... Нема ту момка па да га свећом тражиш!... Маро!... Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха. Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.
Већ се и ноћ спусти... Он диже главу и рече: — Вечерајте, децо. — А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. — ... А? Хоћу, хоћу!... Да се помолимо богу, па постављајте синију.
Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. Кад стигоше на капију, попа викну. Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Каква је то кућа, старинска задруга — читава војска! Дођи само увече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу, с лучем у руци.
Ходи да спаваш! Не бој се — испросићемо ми теби девојку... баш ако ћеш и Аноку! — Хоћу ја, богами! И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата. Покри га поњавом и оде у кухину да прича јетрвама што се збило.
Осим његове чељадије, и цело га село зове ђедом. Жена му је давно у збегу умрла. Од старијег брата остала му је снаха која с њиме сада дели старешинство — Радојка јој име.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред неколико снаха, толико слугу, слушкиња, још не дâ да је ко у Парапути одмени.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Што Свилокосић у једну и другу кућу долази, ниједној се не допада. Није чудо, снаха и заова, па један гост — Свилокосић — а два тањира. Алка оде једно после подне к Мици па се разговарају.
Марко у својој соби ради, за женске послове не хаје. Кад Алка дође, снаха је привидно лепо дочека, као другарица из детињства. Седну. Мица штрика, па заподене разговор.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би му брат, и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ,
Од стране Павла, да је Трифуну, његова кућа у Токају увек отворена. А да има писмо, које му шаље снаха, Варвара. Постмајстер му је испричао да су га чекали, али да су Ђурђе и Петар, због позне јесени, већ отишли из Токаја.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда их је ове вечери пребројао? Или му је нека од снаха рекла да се она скита с неким риђокосим клипаном по насипу. С неким који има ноге од два метра!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Слао их је после, о свом трошку, по Дунаву, тамо‑амо, као и своје џелепе. Тек кад чу да ће снаха да му роди, поносит на своје Вуковиче и Исаковиче, као и његови стари, пође да их види, изнурен, од путовања, трговања
Целу ноћ он је чуо њино шапутање и гукање, док се болесно дете сваки час будило и плакало. И мада сад беше још лепша, снаха га више није опијала својим ходом, превијањем и грудима, као пре. Тако му се бар, у први мах, учини.
Док му је снаха умирала, Аранђел Исакович труцкао се путем, у свом интову, уверен да ће она и умрети. Лекари му беху већ давно рекли
Били су убеђени да ће му снаха умрети. Аранђел Исакович био је уверен, и у то, да о разводу брака не може бити ни речи и да нема тога попа, ни
Није му ни на памет падало да би се којој требало вратити. Да му се снаха унесрећила, да му је поружнела, и то тек што је беше добио, то му никако није ишло у главу.
ни нова насеља, већ је јурио право, стојећи, стиснутих зуба, загледан у себе, у свој живот и своју кућу у којој му је снаха умирала.
Зна он, уосталом, рекао је још, да је неко причао којешта о томе што његова снаха живи у његовој кући, у Земуну. Истина је међутим то да је његов брат на војни, и да је неко морао примити нејаку
У том животу нико није могао да му смета и у том животу прикривеном и случајном, и он и његова снаха осетили су, занети и потресени страховитом чулношћу, да их нико и не гледа. После тога је дошла та његова самоћа.
Уверен да се неће изненадити, ако му снаха буде умрла, Аранђел Исакович био је сад, још увек, страховито изненађен, кад је збиља била мртва.
Њену болест и смрт посматрао је изблиза, видевши често и оно што Аранђел и његова снаха нису ни сањали да је могао видети.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Плетењу и ткању девојчице учи мајка, снаха или нека друга жена из куће. Да би се девојчица у Скопској Црној Гори научила да везе, она се даје као „чирак на
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пред кутњим вратима стојаху: кнежевица Крстиња, снаха јој Јоке Милунова с дјететом у наручју, Милица, пристав и њеки Шуто Мирков, младићак из браства.
Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра. Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива.
Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке. Мргуд, раздраган; куцну Јанка по рамену: — Виђе ли ти, млади господине, како старац скаче и
Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену. У кући још бјеше удовица Маре, снаха Ракова, с једином кћерју, старијом од Анђе.
У исти мах привидјеше му се: отац, мати, брат, снаха и поп Фелицијан; учини му се да они са ужасом посматрају како облачи „турску“ одјећу; не говораху ништа, али им на
Ради како знаш, али не пренагли, не огријеши душу! — О, бог с нама! — рече кнез. — А што мени снаха ријечи о томе не проговори, него ено баш навалила да дам Милицу у Приморје!? — То и ја не разумијем!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
род; осамдесетих година опет се вратио на то поље, и из тога времена су његови недовршени историјски романи Краљевска снаха и Дели Бакић.
Краљевска снаха и Дели Бакић су сува, кроничарска излагања, излагања више-мање тачних историјских догађаја, без реда, без везе, без
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За Пантелијин случај влада посебно занимање: није шала, бабац је признао да је било што је било, а и снаха је, каже, напаствована, али се, ипак, некако отела и побјегла у мрак, у кукурузе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та
А она, мајка јој, већ више не може да јој као до сад кришом, кријући од снаха и синова, доноси. Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Снаха њему тихо одговара: “Н’јесам расла бора гледајући, Већ твојега брата чекајући!“ 76. Шта се бели горе на планини:
Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене! Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати! Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже:
Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљу: враг утече некуд без обзира, а оздрави снаха Анђелија. ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило! — што ћемо ви крити у кучине?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести.
Тако је трајало до прозорице. Онда се пробудише сви, па пошто се неко вријеме врзаху по кући, сердар, жена му и снаха одоше ка граду. Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу.
Мали Милун сједећи на бабину крилу, смијао се и он, премда разумјевао није њихове шале. Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се. Медик се диже, те се стаде протезати.
Онај други, притрча с друге стране, па га прихвати, те се упутише у кућу. Сердар, жена му, снаха, кћи и мали Милун, иђаху муче за њима. Изгледао је као тужни спровод за неким осуђеником. Јанка легоше на кревет.
“ „А што за Стану!“ прекида Јока. „Пита: како мије она несуђена снаха, а Бог зна, може бити да је и суђена“, исправи Цуца, па ми се добро загледа у очи. — Валај, Спасо, нијеси угоненуо!
А-ја! ни томе трага! Опет зна да је мајка јој ту, да је снаха ту, а жене су бистра погледа у тијем работама, а немају узла на језику, па би му казале и да их не пита.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку. Са сваким се право љубио и братски грлио! Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече). Свака те срећа на пут пратила!
значења: кад је каже унука баби коју воли, — она изражава жељу да јој баба живи до крајњих могућности; а кад је каже снаха свекрви коју мрзи, онда изражава жељу да се свекрва што више намучи у старости.
О ЖЕНАМА Вид’ла вода свекрвину кошуљу. — Приповиједа се како је некаква снаха узела свекрвину кошуљу да опере, па је само умочила, говорећи јој: — Виђи, водо, свекрвину кошуљу!
“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа. Уто јој дође мати и једва је утеши. Благо окоме ко што зна. — Некаква снаха полије свекра, који је ћео да се измије, врућијем цијеђем по глави; кад га цијеђ ожеже, он скочи па брже боље главу
који је ћео да се измије, врућијем цијеђем по глави; кад га цијеђ ожеже, он скочи па брже боље главу забоде у снијег. Снаха видећи то помисли да он нешто врача па рече: „Благо ономе ко шта зна! а ја сирота не знам ништа“. И вриједи!
Колико му било на ономе хљебу писова, толико му било синова; а колико му било шара, толико му било снаха, па се с њима поносио као жарко сунце на истоку љетњом врућином, као мјесец зимном вједрином, као јунак на равну пољу
Колико му на погачи писма, толико оженио сина; колико на погачи шара, толико довео снаха, те се њима поносио: као небо висином; као море дубином; као зец брзином; као лисица мудрином; као смедеревска нахија
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. 78 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. 80 16. ПРАВДА И КРИВДА. 81 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. 83 18. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 85 19.
У БЕЧУ, 1870 145 ДОДАТАК 146 1. БАШ-ЧЕЛИК. 147 2. ЋЕЛА. 156 3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК. 158 4. КУМ РИБА. 161 5. ЦАРИЧИНА СНАХА ОВЦА. 163 6. ВИЛИНА ГОРА. 165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА.
Дамјан Груборовић, свештеник из Хрватске из села Љубине (на сухој међи у ІІ банској регементи); 15. (Милостива снаха и немилостива свекрва), 34. (Маћеха и пасторка) и 36.
врло се обрадује и зажели видети свога сина кад изиђе из змијиње кошуље, па запита снаху како би га могла видети, а снаха јој рече: „Кад пођемо легати, ја ћу извадити кључ из врата, па кад се стане скидати, онда ћеш га видети кроз рупу.
” А снаха јој одговори: „Бојим се, мајко, да му што не буде.” А мати рече: „Не ће њему бити ништа, него како га врућина обузме,
Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва.
15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква
15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу, свекрва би је обравницом отерала, а снаха.
сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу, свекрва би је обравницом отерала, а снаха.
Кад умре и сахране је, свет је јео и пио на даћи, а кад се разиђе, снаха опере судове, па однесе помије у валов свињама, те успе, па онда оде те пусти свиње.
А што сам Бога молила да ме шаље с онога света да кућу надгледам да снаха битангама не дели, за то ми је суђено да долазим на овај свет да једем са свињама.
каква је измучена, заплаче се, а свекрва је стане закли | њати да јој да једну трпезу, јер јој је тако суђено: ако јој снаха удели једну трпезу, онда ће јој се пола греха опростити, и не ће више морати на овај свет долазити да са свињама једе.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина, за Томом СОФИЈА, снаха Јовчина, за Арсом МАГДА, сестра Јовчина, удовица НАЦА, сестричина Маријина СТОЈНА,
сестра од стрица МАРИЈА, жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина, за Томом СОФИЈА, снаха Јовчина, за Арсом МАГДА, сестра Јовчина, удовица НАЦА, сестричина Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка,
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али потом настали су ратови, несреће, беда. Марко је погинуо на Мачковом камену септембра четрнаесте; снаха је убрзо за њим умрла. Петар је као регрут одступио с војском, а шеснаесте јавио да је као борац на фронту.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА И ЧИПЧИЈА 257 РАВНОДУШНОСТ 258 КАДИЈА И
МУДРА СНАХА Био тако неки много богат човек, па имао много стоке и пара, а највише оваца. Једнога дана зими викне он својега
— Па на уста, свекре. — Море, ја то знам, али те питам на кога лају пси. — Е, то је што друго, — рече снаха. — Казаћу ти и то, али боље је да питаш мога оца.
Кад су дошли кући, све село је причало да је снаха тога домаћина много паметна, да уме све напред погодити и да је свекру донела небројено благо.
Само ћете јој ово казати, да би вам веровала: да метне псето под крмачу, а крмачу под кучку. Хајдуци оду. Снаха им постави у подруму, напоји их вином, па затвори за собом врата и оде да донесе новце.
— Шта је најпосле казао мој свекар? — запита она. Они јој рекоше. — Почекајте мало ето пара, сад одмах, — рече снаха, па тури резу на врата. Сад помисли она: „Шта значе свекрове речи?
Дао бих ја и све краве па и волове манастирске, кад би се могло. НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР Ходила снаха млада са заовом у пазар, па срету једног калуђера те га обје пољубе у руку, а он ухвативши невјесту за руку заустави
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Убијен му син? Одведена заручена кћерка? Извучена снаха из постеље? Отерао га ага са баштине? Пресекао га на глобу Дин Буријан?
Како то да један каурин има своју земљу и да у сво– јој кући не двори аге и субаше и не откупљује прве ноћи сво– јих снаха великим новцима?!... Па и глобе он харамбашама неће да даје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева. „Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!“ Друга на то у свом серцу: „Заљубљен си, Павле!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са једрих и наочитих снаха и дјевојака, које задихано разносе по збору, од сопре до сопре, части кумовима и пријатељима.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.
Час иду код ње, час се овамо враћају. Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се,
Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима. Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.
— Ја ћу, ја, нане. Немој ти! Баба, смејући јој се, дирала би је: — Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође? Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? — Хоћу, хоћу. Све ћу ја да их служим, да дворим. Хоћу, нане.
[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.] — Децо моја слатка! И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: —
И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. — Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.
Младен зна све то. Осећа. Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље,
што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати.
Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер. Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.
тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. Она паде пред њим. — Ох, бре, синко!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Цигарета може да замени свећу: У Лесковачкој Морави једној свекрви, која је страсно пушила, снаха је, »кад год дође на гроб, забадала код крстаче упаљену цигарету« (СЕЗ, 70, 1958, 515).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Просу се глас по варошици да то сигурно долазе у посету син и снаха, богаташица једна и велика госпођа, па се свекрва спрема за дочек. — Још ће оздравити, видесте ли је?
Енглези тако живе. Кад ми буду долазили снаха и син, а даће Бог и унук, да им је све онако како су они научили тамо где се зна како се живи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном сличном разбојишту у Старој Индији: преврћу ратнике покиданих руку и ногу — оне с једне стране, а шакали и
Страхиња, издајник и бранилац отаџбине у Кнежевој вечери, Марко и неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и младић у Удаји сестре Љубовића.
Сеја брату кроз плач одговара: „А мој брате, војвода Момчило, како ћу ти пуштит крпу платна, кад је мени снаха Видосава, моја снаха, твоја невјерница, савезала косе за диреке?
кроз плач одговара: „А мој брате, војвода Момчило, како ћу ти пуштит крпу платна, кад је мени снаха Видосава, моја снаха, твоја невјерница, савезала косе за диреке?
Кад ујутру јутро освануло, пошетала Велимировица, мила снаха Вуче џенерала, по бедену града Варадина; она гледа низ поље зелено, у пољу је опазила Марка.
Љутите се у двор повратише, оштро ходе, а оштро говоре: „О наш брате, Влашићу Радуле, неће снаха коња да одјаше док не види за кога је дошла“.
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику тражи према себе, а ти рђу тражи према тебе“.
дерте исказао, но од дерта погледује љубу: „Љубо моја, ну ме сјетуј саде: ал’ ћу снаси књигу оправити, да се наша снаха преудаје; ал’ ћу слати, али слати нећу?
Доста ми је и муке и руге: насмија се сва господа наша, а шапатом збори сиротиња, ђе ми сједи снаха испрошена и код баба и код старе мајке, а ђе сједи за девет година. Знаш, сестрићу, не знали те људи!
мене изгубити главу, ево тебе стотину дуката; седам брата, седам Перовића хоће дати седам џевердара, седам снаха — седам вијенаца, снаха моја Цв’јета Радулова хоће дати в’јенце и обоце, мајка моја Цуцкињу робињу, још остало рухо из
главу, ево тебе стотину дуката; седам брата, седам Перовића хоће дати седам џевердара, седам снаха — седам вијенаца, снаха моја Цв’јета Радулова хоће дати в’јенце и обоце, мајка моја Цуцкињу робињу, још остало рухо из сандука; а мој бабо
могох, побего м. побегох, састадо м. састадох, њи м. њих, њиов м. њихов, саморана м, самохрана, снаа м. снаха, стра м. страх, пра м. прах, вала м. хвала, уватити м. ухватити, итд. итд. Врло су чести и застарели облици: њга м.