Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, сунце, девера твог! А мога брата, брата јединог. Дошô је, жељан своје снахице, По обичају црногорскоме — Деверским даром да те дарује. СТАНИША: Па, мила снајко, прими овај дар!
Да је посечем, смрвим, разорим, — Да свако зрнце овог алема По једну војску кошта цареву: Јер сам га теби, мила снахице, Од трговаца скупих куповô... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? СТАНИША: Јест теби! Да познаш, снајко, свога девера!
СТАНИША: Ха! ха! ха! Увреда ли је рећи истину? Једио ме вређа — а то је, снахице: Што нисам херцег или краљевић, — А бих онако сасвим краљевски, Краљевске моћи знаком свакојим: С круном, порфиром