Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
46 НОЋ 47 ДАН СМРТИ 48 БОГ СМРТИ 49 ПОСЛЕДЊА ЧАСТ 50 БРЗИ КОЊАНИК 52 НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ... 53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ 58 БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА 60 МОЛИТВЕ ЗА
Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога. НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ... Свуда више све испуњено Бојања се и страха Неголи које слободе веселе.
Рођење плахо и болестљиво, Смрт преко мере страховита, А по смрти тамо Несказани се сукобе снаходи ... И мала брига преламаје те, Мала болест доле собара те, И проста плашљива реч Загрми ти у ушију И срдце ти
Њему се је она сва земља поклањала и они су га дворили гологлави. Зато, кад те која туга по себи, с другога ли снаходи, не тужи ни вичи, зато кад ништа не осећаш да си сам о чему ником скривио, ни Богу ни људма, чекај конац!
Стога, ето, свака нас рђа и тре и невоља снаходи. Што се једнако мало и велико у једномилокрвству не здржавамо, зато и бољари сиромаше, богаљи се богате, официри с
Рођак си земљи и садруг ближи праху, а на мертигу овде стојиш у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји у твојој вољи: данас срећан, честит и богат а сутрадан напала штета, притисла рђа и чађа и свака