Употреба речи снахом у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А Петар Исакович, сав утегнут у сребрне ширите, и нове чизме, које су цврчале, био је то приметио. Није радо са снахом ни говорио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Није хтео да мисли на оно што ће после доћи. Решивши да се упусти са снахом, он није хтео да мисли на брата. Тај брат, огроман, тежак, у колима, сав у плавом сребру, са белим пером, ипак му је

И, кад је каткад, узнемирен, раширених ноздрва, помишљао и на то да ће та грешна страст бити загушена, чим са својом снахом проживи неколико ноћи; и, ако је, каткад, огорчен, помишљао чак и на то да је затим одбаци, као што је своје

је луде среће у продаји стоке, и беше опљачкао пола Влашке, па је, по одласку братовљевом, очекивао да ће са својом снахом доживети неизмерну срећу, без икаквих брига.

Спаса јој мора да има негде, као и њему, мишљаше, а да то дивно безбрижно време, што је хтео да проживи са својом снахом, прође, као и са другим женама, у незгодама и досадама, па чак и у патњама и ужасима, то никако није хтео да помисли.

Да је причао свој грех са снахом, код епископа Ненадовича, и да га је онај тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манастира, то му се

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 83. Поред расла ружа и виојла, Повиша је ружа од виојле, Наша снаша љепша од ђевера, Па се ђевер с’ снахом разговара: “Снахо моја, од злата јабуко! Јел’ ти какво добро у род било, Те си тако одвише лијепа?

“ Још се ђевер с’ снахом разговара: “Снахо моја, од злата јабуко! Кад ти тако у род добро бјеше, Чему си се удавала млада?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града. Сердар са женом и снахом стигоше најпрви. Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ове године дијелио шаком, догодине капом, до друге торбом, до треће врећом, и снахом срећом. Поносио се том срећом као меница са пљевом, као вук са зубима... као лисица с мудринама, као зец с брзинама.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МАГДА (скинула нануле, у чарапама пење се на доксат тихо, љубећи се са снахом): Када? МАРИЈА Синоћ. Не знам зашто, тек ми као да смо знали, те синоћ не одосмо на седење код Аритонових.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Кад се „мртав належао“, поново се појављују сватови и сахрањују га. На крају мајка ујутру нариче за снахом, а увече за сином.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Најзад, од двеју околности које су одлучиле јунакињину судбину једна је управо то што је свекрова телесна пожуда за снахом „доле” дозвољена, али је „горе” строго забрањена. Због исте супротности она је подједнако кобна и по свекра, Марка.

]”. 361 Трећи лик, Аранђел Исакович, чим му се у неутаженој жудњи за снахом изненада објавио један посве нов свет, где „треперило је све од звезданих облика догађаја, који су били изванредни и

у Карловце више да удовољи самртно болесној Дафини него да доиста од патријарха иште дозволу за склапање брака са снахом која му је постала љубавница.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.

Вас двојицу само имала је на земљи... Покаткад занесе се. Остане сам код куће. Празник. Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији. Свечано, лепо, срећно. Њега већ и не питају. Као да су га махнули, оставили.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

осталих — где прича мајци како се препао од страшног Турчина отмичара — Марко сам каже да му је жалост за несрећном снахом улила потребну храброст: Ја погледах на ђевојку, мајко, кад ђевојка грозне сузе пушта, све мараме сузам'

пролазаше, а виђе га Јован капетане, те ујаку Иву проговара: „Мој ујаче, Црнојевић-Иво, чим си ми се тако понесао: или снахом, или сватовима, ил̓ господским даром пријатељским, те не питаш несретна сестрића јесу ли му ране досадиле?

три дробна ђердана, два од злата, трећи од бисера, па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а нисам те јоште даривао; на част теби три златна ђердана!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности