Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Његова стара мати, бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад јој је Живко рекао да јој је довео и снаху, она слеже раменима, али ми ништа није пребацила, него онако тихо оним старачким гласом рече: „Лепо, лепо, децо, кад
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити. Еле, големо је весеље код куће Срданове.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. — Што ме зовеш, бабо? — Расплети ми перчин! Све се скамени. Петра му приђе. — Старче?!
— Ту је! — рече поп. — Па... где је? — Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... — Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем, па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују из далека шијачке гајде како танко свирају, а она
Африка
Он неће имати свој лек, и тиме је осуђен исто тако на смрт као што би био и од закона када би растргао и своју другу снаху, или малога шурака, или било ког другог члана своје породице. Крв и тело породице дају највећу снагу.
кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде
Црњански, Милош - Сеобе 1
И брат га дочека невољно – остарео, измењен. Но када снаху угледа, стаде као громом поражен. То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје
Ипак је сваки дан обећавао својој снахи да ће ићи патријарху. Од оног дана кад је затекао снаху повређену, Аранђел Исакович беше као избезумљен. Стао је и није одлазио никуда.
Зелен од беса због губитака, ходао је нечујно по избама своје велике куће на води, загледајући снаху док је спавала и љубећи је чим би јој било, дан‑два, мало боље.
Навикнут на разврат, при свом трговању и сељакању, Аранђел Исакович заволе своју снаху пред њену смрт, једним чистим и оштрим осећањем од којег се отимао и о коме дотле није имао ни појма.
Мислећи на снаху, он се решавао да измоли кога од калуђера, који ће поћи са њим у Земун и рећи да долази послат од патријарха, само да
Тврдо је био уверен да ће му манастирска вода излечити снаху и да ће она, после, опет моћи да роди. И те како да роди.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На свадби у Рисну је, каже Вук, „од прије био обичај да... дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Оптужило нашег кићеног Пантелију да је у по божје ноћи напаствовао бабу Тривуну и њезину снаху Анђу. Позвале га жене, све с образом и с поштењем, да им помогне пећи ракију, а он тако...комшилук свој.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади.
“ Старац изиђе и запита га шта му је и што је дошао кући. А он одговори: — Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Онда старац пошље другу снаху; али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа не помаже!
Рашта дрýгê нема на свијету! Да нијесам с Баном Милоњићем деветороструко кумовао, бих му младу снаху уграбио, па с њом бјежâ главом по свијету. КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Кажи, драгичка! — Па... драгичка — поче Стана, снебивајући се и чудећи се. — Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео
— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ивана се диже најпрва, па пошто препоручи Стани да надгледа лонце, у којима се нешто варило, дигне снаху па пођоше у женску преграду. Тишина се поремети. Људи и жене из сусједства, дигоше се једно за другијем и одоше.
Милуна, и њега да лијепо обуче, и да га измије, е му бјеше обрашчић још од синоћ остао поштрцан; па све зове, дозивље снаху, шћер, наређује, кара, а сваку попрати: „Живните! живните! е ће људи сад доћи!
Она наговори снаху да свекру помене. „Ш ђаволом и просци и удаја и — све!“ викнуо је сердар кад она о томе заусти. Два дана пред
Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а? Моју снаху, жену онакога јунака, младу, згодну... Па понуди га! Може му бити, хоће ли, неће ли!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад мати змијина то чује, врло се обрадује и зажели видети свога сина кад изиђе из змијиње кошуље, па запита снаху како би га могла видети, а снаха јој рече: „Кад пођемо легати, ја ћу извадити кључ из врата, па кад се стане скидати,
Кад тамо, нађе сина и снаху прућени једно покрај другога, и почне нажимати сок од оне траве сину у ране а снаси срце мазати њоме, и не изрекао
недеља, опет царица отиде са својим снахама у цркву; па кад изиђе из цркве, сав народ стао па гледа најмлађу цареву снаху, и чуди се такој лепоти. Онда царица како отиде кући, одмах на цара: „Или он из двора, или ја.
“ Ово изрекавши извади један прстен и ухвати снаху за руку, пак мећући јој ови пестен | на прст проњуњори неколико ријечи, а она њу у руку по закону пољуби и захвали на
овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и ње син из лова те једанак се нађу на вратима од камаре.
Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади.
“ Старац изиђе и запита га шта му је и шта је дошао кући.“ А он одговори: „Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
“ Онда старац пошље другу снаху; али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАГДА (долази с лева иза куће, под степенице, спази снаху своју горе): Дошао? МАРИЈА (прстом на устима даје јој знак да не виче): Дошао!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао. Баш онакву какву је и желео снаху да има: крупну, бокату, да може деду као зечиће да рађа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. — Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. — Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача?
— Ама је л’ то одистине? Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? — Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити.
— Ама је л’ то одистине? Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? — Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити.
« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред
Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... — Не бојим се код тебе ничега. Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. — Маро!... о Маро!....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали, до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади.
Старац изиђе и запита га шта му је и шта је дошао кући. А он одговори: — Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Онда старац пошље другу снаху, али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему
“ Тако и учини. Кад се свекар врати, хајдуци су били сви мртви, а паметну снаху сви су волели, и чак из другог вилајета долазили да их она учи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Истргнут и пометен, он прво покуша да оствари своје обичајно право на снаху, па уплашен одустаје, да би онда од куће побегао и чисто самоубилачки отишао у Арнаутлук на нишан осветницима.
Тако се, рецимо, тек при крају свадбе потпуно откривају стварни газда-Маркови мотиви у избору Софке за снаху. Они су, с једне стране, саображени с обичајним правом у пчињској сеоској заједници, али зато противрече схватањима
тренутку, кад се злокобно почну укрштати две људске судбине, дакле онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу. У кући све легло.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху. Турци се изненадише н гуслару и песми.
Петровић, Растко - АФРИКА
Он неће имати свој лек, и тиме је осуђен исто тако на смрт као што би био и од закона када би растргао и своју другу снаху, или малога шурака, или било ког другог члана своје породице. Крв и тело породице дају највећу снагу.
кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз пенџер, да зграбљу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично! Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек
И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: — А,
Што ћу, нане? Све моје другачке ето већ унуке имају. А ја шта ћу? Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: — Ако, ако.
Него само, немој толико. И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.
Немој ти! Баба, смејући јој се, дирала би је: — Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође? Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? — Хоћу, хоћу. Све ћу ја да их служим, да дворим. Хоћу, нане.
— Хоћу, хоћу. Све ћу ја да их служим, да дворим. Хоћу, нане. Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.
Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као
И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче.
долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... Младен је све видео, осећао, знао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сено. На везу с. са култом предака указује и обичај у Доњој Лепеници да стари сват (или девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима:
су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима: »Опростите и благословите, куме и сватови, да снаху прстенујем« (ГЕМ, 46, 1982, 139). С. је у вези и са вукодлаком: он помиче пласт с. (СЕЗ, 66, 1953, 158 и 178). С.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нешто у чаршији, нешто у Римској, стари Папастергије, једно по једно, изгубио је жену, сина, снаху, и сада је живео с већ поматорим унуком.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Да има у кога да гледа, у кога да се куне. Мајка родила, очувала, па мајка и да ожени, да снаху, одмену добије. Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иво проси, дужде се поноси; но се Иво оканити неће, снаху проси три пуне године, снаху проси, а просипље благо. Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки
Иво проси, дужде се поноси; но се Иво оканити неће, снаху проси три пуне године, снаху проси, а просипље благо. Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен прифатише.
пред капију нашу, ето, сине, мила баба твога, баба твога, господара мога, јаше коња сјетно и весело, чини ми се снаху ј’ испросио“.
Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте
Ал’ нијеси снаху испросио? Ал’ ти није по ћуди ђевојка? Али жалиш три товара блага?“ Ал’ је Иво љуби бесједио: „Ну одаље, да те бог
Али жалиш три товара блага?“ Ал’ је Иво љуби бесједио: „Ну одаље, да те бог убије! Ја сам нама снаху испросио; а по ћуди Латинка ђевојка: што је земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу нема, онакога ока у
Знаш, сестрићу, не знали те људи! да ћу тамо јунак погинути, нећу моју снаху оставити, ни весеље јутрос растурити. Но како си мене старјешина и пошао ђевер уз ђевојку, ну набрекни на камену
су њега красте нагрдиле, и сина ми мука оборила, грднијега у сватове нема; а ја, браћо, јесам говорио на просидби, кад снаху испросих: што доведем кићенијех свата, и у Млетку што буде Латина, да љепшега неће бит јунака од Максима, од сина
за твојега сина, да Максиму жао не учиниш, на весељу ђе га сад потураш, од мене ти божа вјера тврда: превешћу ти снаху преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара зетовскога, да ми дара нитко не
Тврђа вјера, брате, од камена, нитко т’ дара дијелити неће; преведи ми снаху преко мора, доведи је у бијели Жабљак, и ја ћу те, брате, даривати: даћу тебе двије чизме блага, и даћу ти моју кулу