Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кажу да је одма’ сутрадан, кад је дош’о, био и прстен. — Е, било ђавола! И ви то, боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!
Бог зна ’оће л’ и жив остати! — О, о, забога, шта чујем! — Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се! Збогом! Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју!
— Ју, »хозл«, гром их спалио! И баш сад кад сам у највећем послу! Молим вас, слатка снаш’-Пело — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ ујутру послати.
Но, лепа парада! — Бо’ме! Какви су обешењаци — било би вам сутра... — Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати. Боље у земљу да сам пропала! Убио их бог, свуд се они мораду да стрефиду. Мушкарци!
Па још они паорски мушкарци чим видиду, а они спеваду шором. О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело! — Убио их бог! — Само, молим, ни речи. Ни речи. Знате, чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.
Одмах за њом крену се и снаш’-Пела, па зареди по комшилуку. Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Гледај да се мало налицкаш, да ми правиш параду. СУЛТАНА: Шта, ја на бал са слепицама? СРЕТА: Ту ће бити и снаш Анђа. Данас пере капу. Знаш, неће бити прави бал, него наше друштво.