Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што он пропусти, то дочека његов ортак Ставра у дућану. И ту се тек пазарује добро. Нема дана кад не дође каква снаша или девојка из села да купи што: шамију, иглу, ђинђува, мараму, па чак по нека и белила.
Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре у дућан да пазари, и обично, немајући новаца, донесе по две-три оке граха, или оку вуне, или неколико
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па где му је девојка? — Не знам. Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде. Јадна снаша Круна уби се!... Лазару дође па не може да дахне. Он је осећао како му се живот узима...
Станко погледа Маринка, па му рече: — Помози твоме Крушки, вежи га!... И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. — Боље стегни! Маринко притеже. — Душмански! — цикну Станко.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Испрошена девојка је „вођевина“, а када се уда, све док не роди дете она је „млада“, „невеста“, „снаша“. Тек када роди дете, она постаје „жена“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу да носи, Ја му купим шубару, Он са њоме у бару, Ја му купим фес, Он са
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(гунђати); пријашин; мирух шушња и невена (исхлапели, благи мириси); поштетљиви мушкарци (женскароши); позадружна снаша (појака жена); присрамотно (помало, с неке стране срамотно); веселичасто зујање жрвња; рђак (ситничава злица од
Милићевић, Вук - Беспуће
А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице. Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пуна штифлета, И шешира бечки и фракова, Панталона и крути кроглова, И чивуцки они оченаша, И мантила, дика бечки снаша, И кецова, забава јуначки, И ти страшни купа карловачки, Рукољуба па још курација, И шпацира, да све боље прија.
3. Ту ћеш наћи окићени Лепи мома, лепи снаша, Има нешто и поштени, Ал' највише сека-даша: Ил' за новце, ил' онако, Ал' су даше свакојако. 4.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Син леже с краја, баба у средини, а снаша до дувара. Тако једну ноћ, другу, трећу, и непрестано. Досади се снаши што свекрва између њих спава па се почне
Досади се снаши што свекрва између њих спава па се почне мрштити на њу. Кад и то не поможе, снаша једну ноћ у спавању запева: Драги с краја, злато до дувара, а у среди ко памети нема...
Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери? — Ништа, ништа, мајко! Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат.
Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат. Сутрадан поранила снаша, не мршти се више но пева по кући као славуј, грли свекрву и тепа јој: „Мила моја, мајчице!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
прича јој понешто о писару, избегавајући многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке. Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 83. Поред расла ружа и виојла, Повиша је ружа од виојле, Наша снаша љепша од ђевера, Па се ђевер с’ снахом разговара: “Снахо моја, од злата јабуко!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А комишиоци готово престали радити. Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути;
Срећом не беше оптерећен многом децом. Једини спомен дваеспетогодишњег брачног живота његовог и снаша Јулиног беше им јединица њихова осамнаестогодишња Каја. Лепотом својом надмашила је све а...
При том још је млада, па може за нужду баш и причекати, није јој сабља за вратом. Снаша Јула већ је унапред изабрала собу у среској кући, коју ће она као капетаничина мајка заузети, а онда већ неће ни
Ч’а Глиша је се изнајпре смејао њиховим будалаштинама. Но кад му снаша Јула стаде разлагати како ће то изгледати кад он буде после капетана прво лице у вароши, па кад стану први трговци а...
Ево се сврши и дуги божићни пост, па већ насташе и празници. Баш на св. Стевана дође нека баба Сока код снаша Јуле у посету. У коју кућу уђе баба Сока то се већ зна ради чега је. Ретко који калфа или трговац а...
Она је већ двапут досад била у ч’а Глишиној кући и искала Кају за добре прилике, но снаша Јула обично је говорила да је још рано за то, да јој је дете још младо а није ни спремно, а што се тиче момка нема му
Тако је баба Сока говорила проводаџиско слово својој снаша Јули и доиста јој је искрено говорила, није прибегавала оним проводаџиским шеретлуцима и лажама, којим све проводаџике
И тако се сврши мисија баба Сокина. Снаша Јула насмеши се подругљиво за њом, потом уђе у собу и стаде опет размишљати; бадава, капетаница је најбоље бити...
како ће Каја због те лудости постати уседелица и плести седе косе девојачке и тако даље, и тако даље, — но кад ти се снаша Јула разгоропади и отвори она своју библију, па кад она њему стаде читати о капетанству, е лепо му, брате, памет стаде!
Он је рекао да ће му капетан сигурно јавити о свом доласку, па ако требадне што да се спрема, онда ће то снаша Јула с Катом. Све иде не може бити боље.
Тамо су Јула и Каја као домаћице. Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима. Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у дужност да намешта кревете, па кад она беше скоро готова,
— Ето их! Пази на себе, викну снаша Јула па затим изиђоше у авлију, где у исти мах застадоше путничка кола из којих искочи један млад и леп, но врло
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Збунио се Убљанин, Одложио карабин ... Он пошао да ратује, Ал сад шта је, ту је ... Трепће као снаша, Ни да се понаша Не зна... „Прости, Амицо, Нисам на то навико!” „Ништа”, каже наш Цига Из Сврљига, ил Љига.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Наелак стаде арбијом стругати лулу и пунити је, па кад му „снаша“ привали жеравак те пошто одби неколико димова, поче се разговарати с њом, о домаћијем работама.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка, кроз прстен би прошла, да је прстен гужва и орачица па да је два туку, а четири
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
санћим налази, па вуче плајвазом линију и чита: — Ево, вели, једва нађо’, страна лева, нумера десна: село Врањска, снаша лањска; врца, врца, врцара: три гроша и пара.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Кажем ти, море, шта је било. Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде... А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде
Ћипико, Иво - Приповетке
Пирка хладни сјеверац, гдјекад јаче заструји, али не снаша лишће нити њиме шушка; дува већ неколико дана: све је омео и очеличио, селом је чисто као на длану.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!... Попо, снаша-Ано, Бошко, хајд’. хајд’, хајд’! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!“ Дакле шта ће саде рећи моја лепа снаша, Или њежна Милица, ил' румена Неша?
Нашто ми је снаша кад ја веће сједим, Зашто тако тужим и от туге бледим? И овој је истина, лепото девојко! Но кад би ти знала какав ти
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је забољела глава, јарко јој је омрзнуло сунце, а црна јој земља омиљела, бог би дао да би добро било!
Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. Моја снаша адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада