Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Узми, снашкице, узми, окуси... Од силне среће што је њој ово у део пало а | не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела,
крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је: — Хвала, снашкице! Окуси, узми још! И Софка је, њој у хатар, узимала и јела. Али, више је пила него јела.
годи — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила: — Хвала, снашкице, хвала... Узми, узми још.
И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку: — Не дај ме, снашкице! Не дај ме, слатка била. Не дај ме, јер ови ме наши сву...