Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому танану, А онде видиш рпу помешану, — Големо људство сад се амо збило, Кô што је свуда де је купатило: Тај
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— пита пајдаш буразера (бивши Швабин солдат српског добровољца, солунца) и показује му позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара: — Може, брацо, али ваља ти чекати ред. И ово је поредовнички млин.
дан, миц по миц, отпоче по селу шапутање, проради Зуко Зукић: те ова се цура састаје на извору с Великим Јовом, те ону снашу, дрварицу, затекли у шуми с Ћопића најмеником, те око млина се мотају младе жене, и то баш недјељом, кад је наш ред и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СНАШИНА ПЕСМА Имала мати јединца сина па једва чекала да га ожени. Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са снајом и са сином, да их грли и љуби обадвоје.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
В) УЗДАРЈА (У НОВЦУ) (Кад се уздарје скупља за младу снашу, и то у новцу, чауш пропраћа): Кум даје све жуте дукате! Од стида, ево гледајте, како поцрвенише као понтуре и грешље.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И тко грли и цјелује своју лепу снашу! Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду
“ Неће л' рећи: „Вала, момче, нећеш ми се ожећи, Нећеш никад ти постеље ни снашице стећи! Ти за снашу немилице сасма често питаш, А сам ми се по б'јеломе вјечно свјету скиташ, И к твојему нешчастију сад ни свирца није, А