Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Крв јој јурну. Хтеде да устане, виче, али није могла. Једва се дигла и одмакла од Ите. — Снајка — поче он, кајући се и не гледајући у њу. — Куда? Зар се бојиш?... — Не, брате...
Ита, и сâм видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао! Она га је несвесно одгледала.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ваљда још имају за њега собу у новој кући. Мора да се поздрави... — Добро вече, Симка... снајка! (Нема смисла, загрцнула се од радости, ништа јој нисам донео.
(Са слугама? И с њима да се гњавим.) Добро сам, Мијате. Нисам остарио. Ако је хладна соба, Симка... снајка, после наложи, идем. (Брбљам, само брбљам. Вечерас морам све свршити. Моја соба... Вукашинова соба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поп је држао читаве проповеди и говорио гласно као да га слуша цела парохија. А ја сам рекао: „Снајка, побратиме, да Бог да целога века били срећни као данас.
Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца? Боба, свакако, велика девојчица?
Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог
Али ко је тај нитков што се усудио оклеветати једну жену као што је моја снајка? Од онда се, истина, нисмо видели. А дивно је и невиђено било онога дана кад је он с пуком улазио у Нови Сад.
Али у том напрезању које ми је снајка олакшавала придржавајући га, она и ја додирнусмо се неколико пута н увек се чудно погледасмо.
Биће русваја. Јест, једино чекам да се снајка мало смири. Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би се...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха, побро, је л’ то снајка? Жива и срећна била! Гле ђавола какву је цуру преварио. Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују.
— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци! Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...“ А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!
! Бата-Таско зашто, искочи до теб’ те?... — Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке...