Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Они би је дали како Шамика хоће. Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло. И, доиста, није се преварила.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сватови на то, сви срећни, заграјаше: — Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају! Марко и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.
И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући: — Свекре! Шта дајеш, свекре, за снају? — Све, све... — поче он. — Не све, него: шта и колико? Ама све! — Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим...