Употреба речи снебива у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

са каквим чиновником, он вам онда све бира и намешта речи да му разговор буде финији и по књишки; обично се тад снебива, слеже раменима и упија уснама, градећи без трага скромну мину.

Кад се већ упозна с човеком, онда говори одрешитије и не пази толико на финоћу и да буде по књишки, не снебива се нити гради скроман.

И нехотице оте му се нека злослутна мисао: »Ето опет 25!« па пође мало напред међу госте, а све се снебива. — А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ.

казаћу вам. Па кад набавимо, онда ћемо заједно отићи да се познате и да је дарујете... Мојсило поче и ту опет да се снебива, па чешкајући се иза врата рече: — Нека, боље да ви сами то израдите, а ја да идем тамо — неће бити .можда у реду...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! А фурт се нешто смеју, а особито она. Он и којекако; снебива се, сирома’ младић, па се чуди шта га је снашло.

формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену. — Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија. — Али, како само, врагу, да ти то падне на памет, кад ти ниси учио никакве школе?!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Беснео је. А кад Павле упита Ђурђа: „А шта сам му ја крив, дебели?“ Ђурђе поче да се снебива. Додаде, затим, да би то била дуга прича.

Теодосије - ЖИТИЈА

А цар видевши га како се снебива када што моли, охрабри га да смело чини, и рече: — Све што хоћеш да молиш, унапред сам рекао, усрдно даћу вашој

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Кажите ви мени отворено ово: тај човек вама смета ако је жив! Квари вам рачуне, не? СПАСОЈЕ (снебива се): Па, како да кажем! ЂАКОВИЋ: Казали сте већ; доста ми је да вас разумем.

ШВАРЦ (снебива се): Па ипак... Како да кажем, ствар није згодна. Ја не знам на шта ће се употребити мој пасош и моје име.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти ми отвори славу.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Филишћанке нису верне, ал' неверу љубим њину, јер је вера у својину, у рођено, у матерње. — Па те чежње, тог снебива, у јунаку што ужива а крвника опште среће отискује, мрзи, неће!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ајд, ајд! Али откуда је то, те ми се сад одпире? Најпре бијаше мирна, тиха, кад вичем, она ћути и снебива се, а сад ми трчи у очи, и оће столицом. Да јој није Јеврем како учитељ?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Дедер, дедер... ево овде! (Ставља меницу на сто и показује му где треба да потпише.) ЈЕВРЕМ (снебива се): Не знам шта имају пенџета везе са мандатом? СЕКУЛИЋ: Е, синко, мандат се не стиче главом, него кесом и ногама.

СЕКУЛИЋ: Е, синко, мандат се не стиче главом, него кесом и ногама. Ти паре, ја пенџета, а народ мандат! ЈЕВРЕМ (снебива се и ломи): Знам, ал' то... (Тргне се.) А, јок, нећу то да потпишем! СЕКУЛИЋ (узима меницу): Немој! (Ставља је у џеп.

СЕКУЛИЋ: Па добро, 'ајд ову од триста, а ако доцније још затреба, ти си, хвала богу, ту! ЈЕВРЕМ (још се снебива): Знаш, мислио сам... СЕКУЛИЋ (трпа му перо у руке): Ама, немаш ти ту шта да мислиш.

Ћипико, Иво - Приповетке

При тој помисли, нешто унутарње силно је потискује да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива се пред толиким свијетом, и чуди се како је могла да остави свој шкољ.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Али он се једнако снебива. »Ама, бојим се«, вели, »да ја, као туђа вера, па да ви после, некако рђаво не узмете а нарочито ти, дедо, да не

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

што да чини, мучно јој је самој уједно у соби стајати, побегла би напоље а не сми — с врата је затечена, обстајати снебива се гладећи пред собом бестелеснога ка врло хубаво момче младо и цифрасто, и боји се хем се стиди говорити ш њиме

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ти си еснаф-човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари... Е, кажи ми, зашто је тој? — Хе, — снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се... — Ха!

! Ете, жив ти ја, тој право да ми кажеш! — Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам! Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности