Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô... Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, мили друзи! Беше дан, У ком сам и ја сневô, Ал' час је куцнô, - мину сан, И сад сам будан ево! А славуј пева, кô и тад, Месецу, ноћи, ружи, И груди моје мори
Кад сам по сву крај Пушкина Лепота женских сневô чар, И плашио се Ањегина, И неговао срца жар. Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах!
У њојзи је песник о истини певô, О истини горкој: све је лаж и сан, Дан љубави рајске, о којој сам сневô, И слободе дан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока. Вечно је сневô и све се крио, И лутô трома крока. Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где се јави Све цуре кикоћу с
Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти. 52 Опет сам сневô о добу давном: Ноћ мајска, а сретни цели Ми смо, седећи под липом тавном, На вечну верност се клели.
Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се пренух а на гробу Куцање се зачу лако. ''Зар, Хајнриче, устат нећеш?