Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева.
Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је било пре два века. Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
његовим, и најнижим облицима, ставља себи за дужност да слика људе не онакве какви би требало да јесу и како их он снева и види кроз вео својих илузија, но онакве какви јесу.
да су писане за младе девојке и школске читанке, сликајући живот не онакав какав јесте но онакав какав га писац снева. УМЕТНИК.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан. — Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мора у гудури пред њим словенски говор звони ко у руднику групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у наручје старца диже и слови: васиљена није страшна ни огромна кад је цела Инок
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Понекад, као птица рањена, Која сан предсмртни снева, Може се видети, скочањена, Рукавица, обично лева. Увек ме спопадне нека туга: Где ли је, шта ради она друга:
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти чиста душо, буди Геновева Над заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад под твојом молитвом заћуте, О заштитнице вечне душе моје, Све кобне мисли што ми
Водоскок смрзнут ћути, ко да снева. Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева младост и наш јад, Кад душу очај горки прелије, И дођу дани беде теже, веће!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXИВ Да је мени шевче ил' голупче, Да се дики у санак увуче, Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном јаукне! Ј.
Ј. Дучић ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави душу, нек' спокојно снева Док крај нас лишће на дрвећу жути, И ласте лете пут топлих крајева. О склопи усне, не мичи се, ћути!
Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Стале очи и краљу и свима. Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама љубав се осмева.
Ту се сплело, ту се загрлило Што те махом и леди и згрева — Прекип страсти и понор пропасти, Што се само у лудилу снева. „То зар ђаво! — викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХ Да је мени шевче и голупче, Да се дики у санак увуче, — Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мном јаукне. ХХХИ Ала су нам срца близу!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.
гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева. Око свог обраслог са невеном гроба, Око славе вије с’ дух му свако доба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе
И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде? Ко је пева? И шта ли значи смисô њен? 1886.
мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева. О завичају цветни, мудрости и вечне славе, Где светла царица југа са цветног диже се трона На пепелишту своме.
У жарки летњи дан С Алгавре прохладни ветар лелуја њезине гране, И она снева сан: Под њеним кореном слатким пустињски источник Шуми Око ње пешчано море и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази
Тишина мртва. Лахора благим летом Непокренут повијен снева цвет. Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мртви мир прекида потмуо
И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва. И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Човек снева о љубави, А љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца:
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.
дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове. Снева Ташана, а кô њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.