Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтедох у свом срцу да глас себе чујем, А ја чух у слуху глас ко зна од куда... Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем: Друштво невидљивих пратило ме свуда... Ја где сам? завапих. Моје дело где је?
И кад очарано куцне срце неко, То је моје срце што се опет чује... ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам! ’Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо. — А шта сте то сневали?
— Та само да прође једаред та комендија. Страшно сам се дала у бригу, Спиро! Има три четири дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро! — Е, па кад ’оћеш зета берберина, то ћеш и сневати!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, заиста, јава је онда била рај, а сад, ево, ужаснији сан сањам отворених очију. Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену. Црвени језици лижу, сикћу, витлају и пламте високо, а ја знам да моја кућа гори. Ја сумњам.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
терасе и онако замишљен, тргох се а дах ми застаде, па се тако некако изгубљено занесох као да нисам ни будан него да сневам негде на деветнаестом небу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја и сад сваку мисао ти дајем И своје грехе; само сневам о том Кад ћу сав живот испити похотом: Ја те још волим, али загрљајем.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дуни ветре, носи ветре, лети без оданка! — — — — — — — — — — — — — А ја жмурим, а ја сневам... ох, да дивна санка! »Стармали« 1882.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ и то сан? Сневам ли ја? Ох, ако сневам, де, пробуди ме! Звизни, о Ђурђе!... Потреси мозак Звиждања свога писком несносном, Па ако и
ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ и то сан? Сневам ли ја? Ох, ако сневам, де, пробуди ме! Звизни, о Ђурђе!... Потреси мозак Звиждања свога писком несносном, Па ако и тад разум сањиви Не
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
54 Лагано моја кола Кроз шумске одмичу стране, Где у пролетњем сјају Чаробно цветају гране. Ја седим, умујем, сневам, На драгу мислим, кад саме, Спрам кола мојих, три сенке Главом климнуше на ме.
Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио. Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио. 56 Сваке те ноћи сневам, Твој благи поздрав ми лети; Ја гласно плачући падам Пред слатке ножице ти.