Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
Само је градски затвор (с чијег бих прозора, кад бих се попео себи на рамена, видео можда пијацу с мало снега) остао оно што је и био: затвор, једина чврста, једина стална тачка, кроз све промене и времена.
Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
их далеко у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца? Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама?
црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... — Шта радиш, мајко? — Ништа, ћери!... Гледај тамо посла, немој за ме бринути!... Ето...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа, као она
Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина која затрпа читаве куће, — тако
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ИX. У престоници, тога Бадњег дана, било је весело, светло и мило. На крововима је лежао хладан покривач белога снега, а по улицама врвели су људи, жене и деца под чијим је ситним, убрзаним и пажљивим корацима шкрипело јасно цичећи.
Као суву сламу гладим косу моје драге и груди њене тврде хладне су као грудве снега. О нигде живота! Под мојим покривачем опружен лежи мој леш пун црви. Осећам све више како се тули јава.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад се дешавало да изненада ударе – рано у јесен – неке луде кише, то је било неочекивано. Каткад је било и снега, изненада. А дешавало се и то, у Варадину, да град падне у месецу мају, крупан.
Као да је цео предео покривен неком мрежом паучине, која је од снега. Све је било у леденом цвећу. У шумама где је, дан пре, опадало жуто лишће, где је све било у јесењем црвенилу, у
А сва три су јурила, тако, да им је грива, пуна снега, лепршала, као неко бело крило. Иначе тако охоли, хладни, Исакович, био је као полудео.
улазило, између два донжона, који су били нови, а не из старих времена, а чији су, шиљати, плави, кровови, капали од снега, на Сунцу. Оба шиљбока, на капији, имали су одрпану униформу.
На пољани, у четверокуту штапсквартере, очишћеној од снега, била је, за Костјурина, подигнута, од дрвета, мала трибина, где се командант Кијева, окружен кијевским гренадирима,
Пољана је била још под танким покровцем снега, који се топио, а који је био залеђен, на страни, према падини брега. Павле изабра леву страну поља и сачека окупљање
“ Исакович, на свом црном коњу, издалека, био је видан јасно, на тврдој ледини, под покровцем снега. Он је имао глас, који одјекује, као глас пастира, глас какав се често чује, у сервијским породицама, и кад више нису
Понегде, крај реке, светлуцала је само још понека бара, од снега, као огледала. Преконоћ, дуж обале, врбе су биле, благо, озеленеле.
Кијева, била полудела, ужасна, смртоносна, пуна муња и грмљавине, тако је сад та река синула, носила последње остатке снега, муља, поруменела, насмејана.
Младом. Која није могла бити старија од двадесет година. Све је то нестало, као неки шапат, под дебелим слојем снега. Зима, године 1753, била је, у Росији, дуга и врло хладна.
Теодосије - ЖИТИЈА
Испод те стене иа којој преподобни стајаше, река С високих гора сходећи близу протиче. И једном, од снега и дажда великог беше набујала.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Виши делови личке површи просечени су многобројним вртачама и увалама, са чијег дна, уз кише и топљење снега, узме избијати вода и привремено их поплави.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Земља је била замрзнута а ваздух пун снега. Сахранили су га за пола сата, а они који су га пратили разишли су се брзо као да се нечега стиде или боје.
су биле топле од сунца а између прагова избијала је млада трава још воденаста и хладњикава као да у себи чува мирис снега. Испод насипа светлела се разливена површина мртве Тисе пуна трски и крекетања жаба.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет.
учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена. Кроз јеловину, он се пео за пуком, изгубив после уопште из вида земљу и села, доле.
Изнад дубоких провалија таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега што се спуштао по урвинама у белим потоцима, пуним камења, изнад којих висови више као да нису били пред њим, већ у
више све то, са бисерним низом капљица самртног зноја на челу, гледала је, у надземаљском сјају, у вејавици пахуља снега и ковитлању пламенова, у мешавини славонских шума и небесних сазвежђа, Вука Исаковича.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
јеретика што тврди да пре њега Није било пожара ни вулкана, ни месечина, ни сунаца, ни ињем посутих шума, ни снега, да историје реке тек од јуче пене се и хуче.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Засташе за тренутак наслоњени на канте за ђубре, обмотани мирисима првога снега и просутог пепела охлађених пећи, па Бел Ами рече: — Е, па онда...
Трчао је затим преко белих, недирнутих површина снега, гађао у лету грудвама лимене лепотице са фризерских фирми и најзад, сам са својом тајном, заспао у свом лисичјем
Та зима је била невероватно дуга, са танком кором залеђеног снега преко стрњике. Читав је атар био преграђен двоструком мрежом, разапетом на кољу.
Очи им засузише од изненадне белине. — Бог те мазо! — рече Поп жмиркајући. — Погле колко снега! Зујали су у кабини успињаче изнад врхова јела. — Шта мислиш да се ово откине?
— Нема више некадашњих снегова... — рекао је Чиле. Налактише се на шанк хотела »Белви«. — Пуне су ми снега! — рече поп. — Па, истреси их, човече! — рече Чиле. Поп пажљиво истресе снег из ципела у »Мартинијеву« пепељару.
— Одмах идемо... — рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру. Прозирна грудва удави се у пепељари сама у себи. —Погле шта дишемо доле!
небом, окружени недодирнутим и незагађеним пространством, независни од свега сем од ћуди годишњих доба, земље, ветра, снега и мраза, кише и града.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Закликтао од милоте. Доле га је стаза снела, О да дивна овде чуда! Једна мома стоји бела Кâно снега млада груда: „Ој девојко, злато чисто! Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?
вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика!
Од ока јој ми љупки паде лук, А њена рука још од снега бела Од мене узе узабрани струк, На своју красну задену га груд И с пољубима плати мени труд. 9.
52. И(з) снега је изишла врâта слика, И(з) снега зоре красно деве лице, А ружа итро, умиљато слика Дивне затим њојзи усничице; Па
52. И(з) снега је изишла врâта слика, И(з) снега зоре красно деве лице, А ружа итро, умиљато слика Дивне затим њојзи усничице; Па како дивно стајала је слика, Кад
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Стално као да има некога. Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега... Не знам шта то може да значи.
Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега... Не знам шта то може да значи. А кад се пробудим, учини ми се ко да се истог часа неко нагло од мене одмако...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху. То беше први снег.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда цела, на јуначке пада главе и на недра пада бела.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
па „Џинглбел“, па песму о Натали, знате, то је она песма о Црвеном тргу, који је изненада постао бео због снега, а после сам их учила да певају „Ти ме, Мицо, не волеш, чисто сумњам, чисто сумњам...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега. ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ „ПУТАШАСТВИЈА“ І Греје ми руку пламен с купине, ужарен
А очајање пустило лале разних колора: мрквиног тена, трешње пред брање, некоју с венцем снега са гора, понеку црну, рујних је тушта Изворци њини њина су ушћа. Увелих врежа суши се гроза.
Кроз маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице зиме подеран вео.
На Јапри никад не стану млини, никада добри не умру старци. ЧУДА У МАГЛИ Дебела магла вуче се реком, пена од снега мешана с млеком, завија врбе копреном лаком, пернату чавку, зеца са длаком.
— Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене! За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош белу крену.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
спава после заветине и подсећа ликом на супротне стране из страшних снова а снег их је све прекрио ко осмех но снега нема на овој висоравни стварно нема ни зиме час је да се појаве нова бића.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Крупне пахуљице снега вејале су. Летели су читави праменови, квасили земљу и војнике или се задржавали на њима, те су личили на патуљке из
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега? Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака. 180.
“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега? Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака. 180. Бол болује лијепа Хајрија Под орахом и под јоргованом.
Та што беше нељубљена Вол’о би ју ја љубити Но у Стамбол царовати!“ 211. Три се снега под планином беле, Један лањски а други полањски, Под њим Ката сама боса шета, За њом мајка кондурице носи: “Дете,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта бих, да ми није тебе! ЈЕЛИСАВЕТА: Шта би, свисно би, ко и без лањског снега! ВАСИЛИЈЕ: Брзо ћемо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене. Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара.
Са њених прозора, у плаветнилу мора, и каткад и у белини снега, видела се лепо планина Учка. Као кроз сузе, у сећању мом, види се и сада.
И весео сам. Залазим у једну малу улицу. Преко зидова пузе гране пуне блатног снега. Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир. Њени су прозори мали и шарени.
се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима.
шушти као рубље прострто, по зидовима, као онај што га Алпи разастиру малим, каменитим градићима на ушћу Пијаве, па од Снега брда, што из даљине бели, пред зору затрепери.
Небо са игром буктиња увече и непомичном, смртоносном, хладноћом звезда, ноћу, чистих као крупне пахуље снега. Небо, што усред дана, као биље са друге стране света, наноси на својим таласима привиђења, игру стабала рујних, кула
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и влакна, Па у бурноме лету Расуше га по
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У врту, грана грану од снега, нежно, брише. А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако...
” Ваздух мирише по жбуњу и топи се од среће. На северној страни крова чаршав снега сплашњава. Сунце, ко пијанац, по улицама људе пресреће И нешто им преслатко објашњава.
СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ Ако ветрина дува из топлих пушница југа (Носећи мирис балеге и отопљеног снега), То значи: зима је била оштра и врло дуга, Али се завршила, коначно, попут свега.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора. Ту тугује она чекајући мене, И са својих гора од снега и леда Уздишући за мном болећиво гледа, И у слаткој чежњи неосетно вене...
Све су јутрос јеле обвијене снегом, И дрвене куће, ко од снега целе, Под црквеним торњем спокојно се беле, Ко шатори бели под победним стегом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Скоро ћу чути н последњи фијук Гломазног, црног и димљивог влака Што ће те вући у далеке краје, Равници снега и пределу ледном, Где као земља заборава да је, Што ће нас вечно раставити једном.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ђавола победу показаше, и његовим многим искушењима распаљивани, и одолевши му, више од злата сијају и јасније од снега убелише се, и мисаона крила од невештаственог злата уперивши на небеса, узлетеше као небопарни орлови, показавши пут
победу показаше и његовим многим искушењима распаљивани одолеше му, више од злата огњем искушана сијају, и јасније од снега убелише се, и невештаственога злата крила мисаона уперивши, на небеса узлетевши као богопарни орли, нама оставише
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.) Брдо ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд скрива уз руб шуме?
Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине. Ми идемо у гомилама, по двоје (ал сâм и сâма!
Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи. Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега. Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће коже. Он и дале седи нем и непомичан, дебелим сукном окован.
Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор. у белом диму снега и ветра Мијат једна умирује угојене вранце што, њиштећи, туку копитама у санке, а јутро се наставља мислима последњих
Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле. Носећи дрхтавицу и шкрипу снега од брзих корака, уђе у мрак очеве собе. Аћим га заустави код врата. — Свршен је наш вечерашњи разговор.
се обукао брзо, да побегне од бола, да бол изнесе напоље, јутро је сиво, као и мозак без чеоне кости, ни ледена кора снега што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и
Никад с таквом намером није дошао ни у ову, НИ у једну кафану. Треба да пређе преко буњишта и снега црног од воде којом су прали џезве за каву, гледао је: „Орач“ је пресито, нагојено и лено бацао измет до самог прага
пресито, нагојено и лено бацао измет до самог прага широких и ниских врата и гурио се под кровом таласавим, тешким од снега и ћерамиде, кровом што је покривао стају и чувао коње онима које су прождирала иста тамна врата кроз која је и
Аћим, у оделу, устаде с кревета и извуче фитиљ на лампи. Опет седе на кревет. Дуго гледа у грудвице снега отресене са Стевиних опанака, па, не дижући главу, рече: — Морамо. — Жене ће забадава поскидати беле мараме.
док сам ја с вама, док сам ја с вама, докле ћу ја, газда-Аћиме, с тобом? Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се по поледици кроз сумагличасто свитање, по гласном немиру села.
Симкини кораци прођоше његовом таваницом, лако и хитро, као кад птица пређе преко невиног снега. Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује. Није дошла да спава.
“ Људи су занемело слушали. Аћимове речи су тупо одјекивале у ТИШИНИ прљавој од дуванског дима и испаравања снега што се топио на опанцима и гуњевима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне. »Можда сам ја врапца само сањала?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...
Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре, К'о груду снега врело сунчање О лакше, лакше, кроз густо грање! Ђ.
Бићу, мила, цео К'о у дечјој бајци путник из далека Промрз'о од студи, и од снега бео. Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор.
мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б. Николајевић ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ „У име Вечнога...“ (1-2) 2 Дођи, о дођи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе. А виђамо их и у облику кише, слане и снега. Тако се вода појављује у квалитативно различитим облицима, прелазећи из једних у друге“.
“ „Реците ми! „По томе што она донесе још више но што се од ње захтевало. У томе погледу она личи груди снега која, стављена у котрљање, постаје све већа.
У томе погледу она личи груди снега која, стављена у котрљање, постаје све већа. И једна слаба идеја личи груди снега, но таквој која због свог слабог састава не може бити стављена у котрљање и која, што год се више њоме бавимо, све
Она личи груди снега која, стављена у котрљање, постаје све дебља и већа. Слично се догодило и са мојом данашњом посетом.
Дубоко сам дирнут и топло му заблагодарим. Весело узвикнух: „Моја груда снега котрља се као помамна!“ Сви се слатко смејемо и полазимо у спарт зграде где се налази стан брачног пара Лавоазије.
Изгледа ми ипак сигурно да је у тим добрима хладних лета граница вечног снега лежала ниже но сада и спустила се са бокова планина све у њихове долине“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А даље на хоризонту, над великом плавом планином, један усамљени бео облак, као огромна овца од снега, распадао се постепено ишчезавајући.
“ ЗАВЕЈАНИ Пошто је пре снега било суво, а засипало још од јутра Бадњега дана, то су мале страћаре и сви сокаци, потпуно пусти, брзо завејани
пример, пристали — наставио је он живо и сећајући се оне потребне одлучности, па се сагао и збуњено дохватио пуну шаку снега. — Би ли ви, кажем... је л’ те, тако налазим да треба... без великог, излишног увода.
Само, ја почињем, и нема милости — одговорила је још веселије и засмејала се, па у широкој прегршти и сама зграбила снега. Онда се са гужвом, коју стиште, бацила за њим. — А, не то! Пардон, не то! Али га грудва стиже иза увета.
Било је то у зиму, али кад уместо снега Он беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Забављали смо се бацајући грудве, које су се саме котрљале неко време, сакупљајући мање или више снега, и покушавали да надмашимо један другог у овом узбудљивом спорту.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уношење угља са улице у подруме и чишћење улица од снега за време зиме, које никад нећу заборавити, било је здрав и пријатан посао, али не баш сјајно награђен.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
строфи приказан као обрнута слика мртвог ловца у језеру наспрам живог над језером: Док расцветане кости белином сијају снега, Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленог брега У хитрог јелена подигнутог с лега.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена“.
Изнад дубоких провалија таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега, што се спуштао по урвинама, у белим потоцима, пуним камења, изнад којих висови више као да нису били пред њим, већ у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци.
Ма та белоћа није од људи, Из њиних душа, из њиних груди, Нит’ нам се пружа од другог чега Већ баш од снега. Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута, Ох, завеј, завеј врашка
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.
Краков, Станислав - КРИЛА
Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и покоја невидљива пахуљица снега промицала је као залутали путник кроз њу.
Бора је слушао неразумљиву причу ветра и зујање елисе. Доле по врховима планина је било снега, преко кога је трчало јутарње сунце.
Марџукић је изашао пред колибу. — Не виде се звезде... биће снега. Потом су и други излазили. Ускоро је Душко спавао, на голим џаковима и коњским ћебадима, и није сањао ништа, јер се
Свуда се белила огромна пустош планине и снега. Одједном је изгледало да су залутали. Трагова није било. Официр је застајао, али је пратилац замотан башликом тврдио
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци све више и више стискају Алексинац: наши се батаљони топе као грудве снега. Шта ли ће сутра бити?! Х Алексинац 11 августа, у среду увече, 1876 г. Да страшна дана; никад га заборавити нећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пошто сам се у хотелу очистио, изишао сам одмах у варош да се упознам са местом где ћу од сада боравити. Пахуљице снега вејале су... Са крајњег југа Европе, где је сунце блештало, нашао сам се наједном у свежем алпинском месту.
Улице су биле покривене лаким слојем сувога снега, и аутомобили су у пролазу дизали снег као какву прашину. Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам
Стигли смо тамо трамвајем. Пахуљице сувога снега вејале су. Шетали смо уским стазама кроз оголелу шуму, чије су гране биле покривене снегом, као неким паперјем.
Арлета је застајкивала да би устима ухватила пахуљицу снега што је лепршаво падала. Забацивала би главу, и њене плаве очи биле су раширене а уста отворена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„О! Тај је укор слаб к’о снега груда”, Југ Богдан смело цару сад придода, „Кој’, кад га врући свет истине склопи, Из ништа поста, у ништа се стопи.
Ој! Краљица грли њега, Прси — вреле грудве снега, Звезде — очи, коса — злато, Све је њему, све је дато, У његовој све је власти — Куд ћеш веће, боље сласти?!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) СЕВЕРНИ БОГОВИ Дошли су млади са северних гора С мирисом снега и јелова иња И вером туге и облачних зора.
Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре, стижу, Стегове
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ал’ шта се забеле у горскоме мраку? То је бела кула на цркви Горњаку! Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по хладној стени златне пруге шара.
Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре Кô груду снега врело сунчање; — О, лакше, лакше кроз густо грање! 1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
стару кору са храстова, клизи по леду Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог снега, а ми унутра не хајемо на њен бес, разбашкарили се, оне одевене у бели креч, а ја на рутавим медвеђим крзнима.
Ведро је, струји лаки ветар између голих букових стабала. Вода се одваја од исцепаних крпа снега, врлуда кроз слепљено лишће измешано са гранчицама, мртвим бубама и груменима иловаче.
После децембарских мећава и наглог топљења снега, превеликих узбуђења и оштрих промена, завладала је обична зима ни блага ни оштра.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ОВИДИЈЕ На суром далеком Понту где борје столетно краси Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега, Публије замишљен седи. На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ПРВИ ДАН 152 XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА
Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има живота, да ли има
Нема те кичице која би била у стању да ову раскошну игру боја пренесе на платно, па ни саму боју снега; ова је и бела и плава, и бисерна, и сребрнаста и румена. А већ небо!
са своје шетње, осећао сам се као пијан преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци плаветнило неба и белина снега; зато нисам могао да Вам пишем.
полуострво, данашња Енглеска, Данска, делови Немачке и Русије и велик део Северне Америке били су затрпани под слојем снега и леда, дебелог барем хиљаду метара. Изгледало је да ће цела Земља да промрзне.
Топлија лета почела су да нагризају ледену хаљину Земље, царство снега почело је да се сужава, и да, после хиљадугодишње борбе, буде потиснуто на врхунце брегова.
Неколико пута се то понављало, и та времена снега и леда, била су оно што се у науци зове „леденим добима.“ Човечји род је неколико таквих хладних таласа преживео, а
У таласима Прамора клијао је, живот да се оданде победоносно рашири по целом лицу Земљином. ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА Београд Ви ћете се чудити а, бојим се, срдити, драга пријатељице, што Вам до данас нисам одговорио на
Она се котрља, расте и носи у себи све утиске свога пута, историју свога живота. Котрљање ове лопте снега, то је једна механичка појава, али веома компликована.
механике, који се нарочито бавио таквим нехолономним системима, био би у стању да рачуном прати кретање наше лопте снега.
Сада, када сам Вам изложио, драга пријатељице, овај пример са грудом снега, могу да кажем ово. Ако и за нас постоје такви једнозначни природни закони који регулишу ток нашег живота, онда смо и
Када са врхунца брега бацим другу груду снега, она ће, када наиђе на ту стазу, осетити је, одскочиће, а можда ће и поћи њеним трагом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” А сутрадан, по свима кризантемама, права, црна јесења киша, па и по која пахуљица снега. Још један сутрадан, изведрило се, али јако застудело. Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак.
Кад је време сетве и жетве, деле их и кромпири, кад дође зима, испречи се нанос снега који нико не чисти и нико не гази. Па онда како се свет једнако мења, променио се с њим и аршин земље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар. Кроз кишу промицале су влажне пахуљице снега.
Даље се није могло. На самом превоју застадосмо, док кијамет мине. Ветар је ковитлао, дижући читаве вихоре снега и засипајући људе и стоку. Руке се укочиле од зиме, да ни дугме не можемо закопчати.
Тек после једно два часа умину снег. Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега. Преда мном је ишао један пешак. Шињел му сав изгорео, а наместо пешева ландарају само каишеви.
кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са фијуком у равницу, дижући вихоре снега, док се изнурена војска српска размешта по пустим пољима, на голој ледини. Наши посилни подложили пећ.
Колона се диже. Пролазимо уском стазом кроз бодљикави шибљак и пењемо се уз неки крш. Дебели слојеви снега прекрили камен, те се стене углачале као стакло. А на коњима летњи потков.
Уосталом, већ смо огуглали, те за боље и не знамо. А назад се више не може. Спуштамо се непрестано и снега је већ мање.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Док расцветане кости белином сијају снега. Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленога брега У хитрог јелена подигнута с лега.
И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле! откад пахуља снега На лесковоме листу? Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му дрхти