Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. ВЕЧЕРЊЕ Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дише као олуја. Е тај ће дах однети све непријатеље Руса, као снежна олуја. У фамилији Исакович се онда поче шапутати, тог дана, да, у Павлу, нешто кроз главу дува.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затворила би очи и видела сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост. Не би је можда више ни оставио.
су умирали од срдобоље, по шталама и стајама, и под ведрим, леденим небом, на тврдој земљи, по којој се беше ухватила снежна кора. Опијаху се, поскакујући од хладноће, окупљени око ватре, лелечући уз гусле о цару Лазару.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пуфко подигне очи и угледа је у скраћењу. Сасвим високо — глава уоквирена тамним ореолом косе, нешто ближе очима два снежна врха груди, а сасвим близу стомак који се диже и спушта као сипа у плићаку. – Хоћеш ли са мном? — каже тихо девојка.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
53. Ја виђе драгу као за живота Што је она умиљата била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и сад је белота Као и пре на ме смехе лила, Смехе лила, на мене гледала, У срце ми блаженство сипала. 54.
Кад старости сивој клисурини Једанпута будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена. Далеко негде стоје вите јеле, снежна лица, ради њих ми је, мајко, драго да си потиштена. Моје вруће усне не жуде више жива девојачка пребела тела.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска прела: То су остаци Маријина вела.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
са гране, У заборав пасти спомени по реду, И заборавићу прохујале дане, И негдашњу срећу, и данашњу беду,— Све, и снежна пола непрегледна. Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну...
Јер, ко снежна лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тајна је остајала тајна! Можда би вечно тако остало да зима која дође није била изузетно снежна и хладна. Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена. — Шта ли је са Татагом?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
боје, везана изнад чела пурпурном пантљиком у виду дијадеме, падала је злаћаним својим витицама на нежни потиљак и на снежна рамена, извајана као из мермера.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву ону ружноћу београдских страћара које су у нашим очима одједанпут постале чаробне палате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекао сам Томи и Полети да ћемо нас двоје отићи трамвајем у Саснаж, на чај. Сиви застор од облака, наоколо снежна белина, и Арлета. Ништа друго нисам видео... Ви ми ни на памет нисте падали.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама! Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати ми смо без факље, без храма.
Ћипико, Иво - Пауци
Али превари се у рачуну, као и осталих година. Мишљаше: за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Куд ми сетни поглед у даљине блуди? И чега се тиче горки уздах тај? Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кад бесмо мало више, поче нам шибати у лице сув снег, а кад се приближисмо врху, засу нас снежна мећава, да више нисмо могли гледати. Преко влажног одела слагао се сув снег.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.
И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у срце усели
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце,