Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је старац све исприповедао, кад је разумела све о чему је њен отац толике ноћи будно размишљао, онда се разли по њеним снежним образима она танка румен што истинитије него све речи казује осећање узбуњених прсију.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
се игумани манастира и калуђери огрнути расом о птицама небеским брину, да зими хране пометене вране што се снежним пољем купе и вичу себарским грубим гласом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
своје власнике напречац враћали у периферијске улице из којих су покушали побећи, њих двоје се нађоше на улици засути снежним конфетама.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
поље, студени бреже, милотом тешком већ обамреше, милотом тешком заспаше веће, покривају се одором белом, покровом снежним, зимњим оделом, док опет божји жешћи смехутак не стопи са њих тај бели скутак.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али, у души, дубоко, крај свег опирања да то признам, ја сам осећао неизмерну љубав према тим далеким брдима, снежним горама, чак тамо горе до ледених мора. За она далека острва, где се догађа оно што смо, можда, ми учинили.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову
Попа, Васко - КОРА
с поља Тако радосно јурила Јурила капији жутој КОКОШКА Верује Само веселом пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је
Ћипико, Иво - Приповетке
А на снежним висовима далеких планина последњи сунчеви зраци сјаје бледом, леденом светлошћу. Заробљени Арнаут, везаних руку позади
Краков, Станислав - КРИЛА
Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима. Гранате су пролетале, и правиле црне ране на белим падинама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво! Закорачисмо у планину, снежним стазама, преко неких каменитих превоја, затим се спуштамо, опет пењемо, све један по један...
Напрежемо слух. — Ко се где затекао, нека ту преноћи. Пренеси даље. Глас се преноси као вал и губи у снежним дубодолинама. Око нас је шума. Силуете неких четинара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Путовала је Капљица, путовала, ко зна колико је путовала! Пролетала су испод ње брда са снежним кабаницама пребаченим преко леђа, шуштале степске траве, венцима светиљки искрили градови, текле реке.